Slučaj Masri: Može se dogoditi svakom
14. decembar 2012Makedonija je, po presudi Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu, dužna da Kaledu el Masriju zbog hapšenja i predaje američkoj tajnoj službi CIA, koja ga je pak kasnije kao osumnjičenog teroristu isporučila Avganistanu, isplati odštetu u iznosu 60.000 evra.
Sud u Strazburu prihvatio je tužbu njemačkog državljanina Kaleda el Masrija (na slici gore) koji je godinama od Makedonije tražio odštetu zbog onoga što je preživio 2003 i 2004. godine. Sud je prihvatio kao istinitu tvrdnju da je Masri žrtva tajne operacije, odnosno da je uhapšen, potom stavljen u izolaciju, ispitivan i maltretiran u jednom skopskom hotelu 23 dana, a da je potom predat agentima CIA koji su ga odveli u tajni pritvorni centar u Avganistanu gdje su ga više od četiri mjeseca mučili. Sudije su ocijenile da je El Masrijeva priča zrela za film i da su optužbe "prevazišle svaku osnovanu sumnju" kao i da Makedoniju treba smatrati "odgovornom za torturu i loš tretman u samoj zemlji ali i nakon njegove predaje američkim vlastima" što je izvršeno mimo pravosudnih organa.
„SAD izgubila svaki kriterijum pravne države“
„60.000 evra za uništen život“, naslov je u listu Ziddojče cajtung (Sueddeutsche Zeitung) – „Ovo je zakašnjela pobjeda, možda i prekasna za Kaleda el Masrija. Život je odavno izmakao njegovoj kontroli, traumatizovan je otmicom i mučenjem, frustriran jer niko nije odgovarao za udarce i poniženja koja su mu onih mračnih mjeseci 2004. nanijeli policajci CIA. (…) Presuda je jasan signal: bespravni prostor ne postoji, pa ni u podrumima za mučenje koji pripadaju tajnim službama. Ovo je i indirektna presuda bezbjednosnoj politici SAD, koja je poslije napada iz 2001. izgubila sve kriterijume pravne države. Masri nije uspio pred američkim sudovima, jer je njima mračna državna tajna bila važnija od pravde koju je za sebe tražio jedan čovjek. Dobro je što je u Evropi drukčije“, zaključujue Volfgang Janiš (Wolfgang Janisch) komentator minhenskog dnevnika.
Frankfurter algemajne cajtung (Frankfurter Allgemeine Zeitung - FAZ) pod naslovom „To se može desiti svakome“ piše: „Koliko Masrija ima na ovom svijetu? Koliko njih je zgrabila neka tajna služba i čame u kojekakvim podrumima bez da su imali pravo da vide sudiju ili da budu pušteni na slobodu?“, pita se komentator frankfurtskog dnevnika i dodaje: „A to se dogodilo u jednoj evropskoj državi da je Masri uhapšen i zlostavljan, a Sjedinjene Države su te koje su ga poslale u Avganistan gdje je „ispitivan“. No, zbog toga ne treba sada umanjivati opasnost od terorizma. Ali, mora se znati da se to može desiti svakom“, piše FAZ.
„Mi smo glupi“
„Radio Mujo u Njemačkoj i gazda mu kaže: Vi Bosanci ste baš lijeni, je l da? A Mujo odgovara: Ma ne gazda. To su Crnogorci. Mi smo glupi.“. Naime, berlinski list Tagescajtung (Tageszeitung - TAZ) pod naslovom „Mi smo glupi“ piše o vicevima o u bosansko-hercegovačkom društvu.
„Tokom rata u Bosni i Hercegovini 1992-1995. preko dva miliona ljudi od 4,6 miliona moralo je da pobjegne iz zemlje ili su pak bili protjerani. Oko 100.000 ljudi je izgubilo život, 60 odsto zgrada je ili oštećeno ili uništeno. Bosna i Hercegovina je danas jedna od najsiromašnijih zemalja Evrope. Nezaposlenost je premašila 60 procenata. Zemlja je nacionalno podijeljena. Ništa se živo ne pokreće – ali Bosanci zbijaju šale i prafe viceve. Zašto je to tako?“, pita se Ridiger Rosih (Ruedigger Rosig) u berlinskom dnevniku i u tekstu donosi viceve o Muji i Sulji, Hasi te Fati... Ono što čudi i novinara Tagescajtunga je to da ljudi na Balkanu i kada im je najteže zbijaju šale na svoj račun i na taj način se tjeraju da opstanu, te tako list navodi i mnoge viceve a između ostalih i one nastale u ratu: „Dolazi Mujo kod Hase u sred rata i kaže: Haso bolan, nisam jeo ništa sedmicama. A Haso njemu kaže: Pa bolan Mujo moraš se natjerati!“ ili "Mislim, dakle postojim, kaže Bosanac i nestade bez traga".
Priredio: Svetozar Savić
Odgovorna urednica: Jasmina Rose