Čuvari izbora

Dvorana u istambulskoj četvrti Kadikej polako se puni. Tu se inače održavaju svadbe, ali ovoga puta dvorana je zakupljena za miting na kojem je reč o – demokratiji. Serčan Čelebi uzima mikrofon i staje za govornicu. „Neprestano govorimo o izbornim manipulacijama i vrećama punim glasačkih listića koje nestaju“, kaže on i poručuje: „To se mora promenit!“

Čelebi je preduzetnik, studirao je na elitnom američkom univerzitetu Jejl. Ali sada, pred izbore zakazane za 1. novembar, on puno radno vreme provodi kao aktivista organizacije „Izbori i više“. On i njegov tim žele da okupe najmanje 70.000 dobrovoljnih posmatrača, koji bi kontrolisali šta se događa sa glasačkim listićima. Oni bi u nedelju trebalo da paze da ne dođe do izbornih manipulacija u više od pola izbornih jedinica širom Turske – od Istanbula i Izmira, do Malatija i Dijarbakira na istoku.

Bez poverenja u slobodne izbore

Strah i nesigurnost teraju ljude da nešto preduzmu, u zemlji koja im postaje sve više strana. Nakon što je vladajuća Stranka pravde i razvoja (AKP) predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, u junu ove godine po prvi put kažnjena i nije osvojila parlamentarnu većinu, zemlja je podeljena kao nikada ranije. Upozorenja na opasnost od terorističkih napada i huškačke kampanje postale su svakodnevica. Kritički nastrojeni novinari i opozicija dobijaju pretnje, a neki su uhapšeni i pritvoreni.

Baris Zoral dobio je zadatak da stražari u jednoj izbornoj jedinici u četvrti Kadikej. „Apsolutno sam nezadovoljan situacijom u mojoj zemlji“, kaže taj 29-godišnjak. On ne veruje da se tokom izbora sasvim poštuje zakon. Isto misli i Feriha Erjilmaz (39). „Plašim se za budućnost svoje dece“, kaže ona.

Jedna studija, koju su napravili politikolozi na istambulskom univerzitetu Koc pokazuje da svaki drugi stanovnik Turske veruje u fer i pravedne izbore. Godine 2007. u to je verovalo 70 odsto građana. To nepoverenje nije bez osnova. Na opštim izborima 2014, prilikom prebrojavanja glasova, nestalo je struje. Turska vlada kasnije je za sve okrivila mačku koja je pala u trafo-stanicu u jednoj elektrani. Otada je reč „mačka“ među opozicijom sinonim za izbornu prevaru.

U centrali organizacije „Izbori i više“ u centru Istanbula neprestano zvoni telefon. Tokom parlamentarnih izbora u junu, oni doduše nisu otkrili nijednu izbornu prevaru, kaže Selin Kori, „ali već i sama činjenica da toliko ljudi smatra da je došlo do manipulacija, predstavlja problem“. Od osnivanja organizacije „Izbori i više“nakon protesta u parku Gezi 2013, njeni pripadnici pratili su četiri izborna procesa. Ona ko želi da im se pridruži može da se registruje na internet-stranici Oy ve Ötesi. „Prijavljuju se ljudi različite starosti. To su birači raznih stranaka – i vladajuće i opozicionih“, kaže Kori. „Oni nam se pridružuju jer mi nismo nikakvi politički ideolozi i zbog toga što smo nezavisni.“

Nezavisnost, transparentnost, nepripadanje nijednoj stranci načela su na kojima počiva rad organizacije „Izbori i više“ i u koja se zaklinje Serčan Čelebi, zajedno s okupljenim „izbornim posmatračima“ u četvrti Kadikej. Oni prolaze specijalni kurs. Izborni dan za dobrovoljne posmatrače počinje u sedam sati ujutro. Oni će da kontrolišu izborne kutije i proveravaju da li su li prazne i jesu li koverte zalepljene. Paze i da neko ne glasa dva puta. Kasnije kontrolišu i prebrojavanje glasova i rezultate šalju centrali u Istanbulu, kako bi sve moglo da se uporedi sa zvničnim podacima.

Posmatrači – teroristi?

Što se više približava dan izbora, to dobrovoljni posmatrači bivaju sve više izloženi kritikama. Mediji pod uticajem vladajućeg Erdoganovog AKP-a, optužuju organizaciju „Izbori i više“ za povezanost s terorističkim grupama kao što je kurdska PKK. Posmatrače optužuju da im nije namera da kontrolišu izbore, već da ih manipulišu. „Svakog jutra proveravam da li neko širi nekakve neistine o meni na Tviteru“, kaže Serčan Čelebi i priznaje da ga je strah da će poverenje u njegov projekt biti poljuljano. Ali on i njegovi pomagači ne mogu se tako lako zaplašiti. Na desetine hiljada njih otići će u izborne jedinice u nedelju kako bi kontrolisali izbore, kaže Čelebi i zaključuje: „Ako dan nakon izbora niko ne bude govorio o manipulacijama i prevari – tek tada ćemo biti zadovoljni!“