Špicbergen - hram za očuvanje flore

„To je biblioteka života, istorija našeg života na ovoj planeti od praistorijskog doba. Biljke i njihova raznovrsnost pričaju priču o poljoprivredi i samim tim o ljudskoj istoriji.“

Već 30 godina Keri Fauler se bavi genetikom bilja. Direktor „Global krop dajverziti“ je 1985. godine dobio alternativnu Nobelovu nagradu za rad o čuvanju raznovrsnosti biljnog sveta. Već godinama sve više zemalja osniva nacionalne banke bilja kako bi se sačuvale tradicionalne biljne vrste. Medjutim, može se reći da je otvaranjem banke bilja u Špicbergenu nastao hram za čuvanje poznatih biljnih kultura. „U genetskoj banci seme se čuva u zamrzivačima i svakih dvadeset godina se sađenjem ponovo reprodukuje. Seme ne može neograničeno da traje.“

Seme na Špicbergenu bezbedno

Profesor Andreas Graner je na čelu Instituta za genetiku i istraživanje kulture bilja u Lajbnicu. I u nacionalnoj genetskoj banci semenje se čuva na minus 15 stepeni i svakih 20 godina se reprodukuje i ispituje mogućnost klijanja. Posebnost na Špicbergenu je u tome da je seme tamo sasvim bezbedno. U slučaju da se pokvari sistem za rashlađivanje, permafrost i dalje ima konstantnu temperaturu od minus tri stepena. Zahvaljujući izolovanom položaju oko 1000 kilometara od Severnog pola, Špicbergen osigurava neophodnu zaštitu od prirodnih katastrofa, promene klime, epidemija ili ratova. "Radi se o konstrukciji u brdima za koju verujemo da će opstati sledećih hiljadu godina i da će moći da obavlja funkciju koju sad obavlja."

U banci semena ima mesta za najmanje 4,5 miliona vrsta bilja. Do sada je, međutim, poznato samo milion i po vrsta korisnih biljaka. Važno je da se zaštite takozvane žitarice za sirotinju - vrste žitarica koje su veoma važne u ishrani siromašnog stanovništva u zemljama u razvoju. One su u opasnosti zato što ne predstavljaju privredni potencijal za velike koncerne za proizvodnju semena.