Život pre i posle uragana
28. avgust 2010.I pet godina kasnije građani Nju Orleansa pokušavaju da izađu na kraju sa traumama. Sju Strejčen pokazuje na uramljenu sliku na podu. Predstavnica Muzeja južne umetnosti Ogden kaže da slika mnoge i dalje ispunjava besom. Na slici je bivši predsednik Džordž Buš kako kroz prozor aviona gleda poplavljeni Nju Orleans. Strejčenova kaže: „Ova slika pokazuje kako nas je vlada ostavila na cedilu“.
Fotografija je deo izložbe „Njihove priče“, zbirke novinskih fotografija koje su snimljene u Nju Orleansu za vreme i nakon uragana Katrina. To su slike razaranja, smrti, bede i bespomoćnosti u septembarskim danima 2005. godine. Sju kaže da neki žitelji grada nisu u stanju da se suoče sa fotografijama: „Jedna prijateljica tada je izgubila kuću. Ne želi da vidi izložbu, jer bi se previše uzbudila“, kaže Strejčenova.
Za ljude u Nju Orleansu život se deli na pre i posle uragana. Bez obzira s kim se razgovara, svi su jedinstveni: Nju Orleans više nikada neće biti kao što je bio pre Katrine. Hiljade njegovih stanovnika do danas se nisu vratile, istorijske građevine nepovratno su izgubljene. Nju Orleans su uvek nazivali Velika Lakoća - tako tipična lakoća pretvorila se u neizvesnost. Ali, bar je grad spremniji za neku novu veliku oluju, teši se Britanac Piter Verhoven koji već tri decenije živi u gradu.
Sa ženom ima mali pansion. Posle Katrine bilo je potrebno godinu dana da ponovo osposobe pansion i Verhoven se sa užasom seća vremena nakon uragana: „Videlo se najbolje i najgore u ljudima. Bilo je heroja i kriminalaca. U našem susedstvu upadali su u kuće i pljačkali ih i tada nam je bilo jasno kako brzo od čoveka postaje zver“
S druge strane, katastrofa je zbližila ljude i podstakla novi duh zajedništva, kaže arhitekta Skot Bernard: „Mislim da smo naučili više da vodimo računa jedni o drugima i povećao se broj onih koji su spremni da učine nešto dobro za zajednicu“.
Bernard kaže da se ljudi više interesuju jedni za druge, a i sam je potpuno promenio život. Umesto da projektuje kuće za bogate klijente potpuno se posvetio radu za opštu dobrobit. Sada projektuje kuće koje se podižu donacijama i smatra da je to dobro za grad i kaže:
„Vezanost za grad koji su njegovi građani sami obnovili veća je nego ako je grad rekonstruisala vlada“.
Autori: N. Markvald, N. Briski
Odg. urednik: N. Jakovljević