Analena Berbok na Bliskom Istoku: politika malih koraka

Bilo je to treće putovanje Analene Berbok na Bliski istok od napada terorista Hamasa na Izrael 7. oktobra. Ministarka spoljnih poslova Nemačke je bila na putu manje od dva dana: tri i po zemlje, sedam sagovornika visokog ranga, krizni razgovori. A jedna reč je dominirala: dilema.

U bliskoistočnom sukobu ništa nije crno ili belo

Kritičari i protivnici Analene Berbok bi to nazvali njenom slabošću, a neki drugi verovatno prosto bi rekli da je to nešto ljudsko: Kada govori o slikama masakra Hamasa - više od 40-minuta užasa - koje su joj pokazali Izraelci, sredinom oktobra tokom njene prve posete, primetno je da je tada shvatila šta se dogodilo Izraelu.

„Te slike odjekuju zauvek", rekla je u Tel Avivu na kraju trećeg putovanja na Bliski istok. Zauvek. Zvuči kao još jedna potvrda posvećenosti bezbednosti Izraela kao nemačkog državnog rezona.

Ali, i tu dolazi do dileme.

Tu su i druge, nove slike - uznemirujući snimci iz Gaze. I one su delovale na nemačku ministarku spoljnih poslova:

„Kada vidite malu decu kako sva krvava, apatično sede u ruševinama svoje kuće ne znajući gde su im roditelji, to me ne dotiče samo kao političarku, već i kao majku."

To je takođe dilema Analene Baerbock. Ništa u ovom sukobu nije crno ili belo.

Tu je međunarodno pravo, koje zahteva minimalne standarde čak i u ratu, a tu je i pravo Izraela na samoodbranu.

„To je dilema u kojoj se nalazimo", kaže Berbok posle skoro dva dana kontinuirane krizne diplomatije.

To nije jedina dilema sa kojom se suočava.

Pozivi na primirje i pukotine unutar EU

Na početku bliskoistočne diplomatije sletela je u Abu Dabi, u Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Posle duge večere sa ministrom spoljnih poslova Emirata, ona je objasnila zašto je opšti prekid vatre u ratu u Gazi najgora moguća ideja. Berbok je rekla da shvata taj impuls, ali da je on pogrešan.

Svako ko poziva na prekid vatre mora da kaže šta će biti sa taocima. Svako ko poziva na prekid vatre mora da objasni šta to znači za bezbednost Izraela, rekla je ona.

Ali: gotovo istovremeno, francuski predsednik Emanuel Makron pozvao je upravo na to - na opšti prekid vatre. Štaviše: Makron je bombardovanje civila nazvao „nelegitimnim".

Na oko 6.000 kilometara od kuće, tada su postale očigledne pukotine unutar EU - koje je ministarka spoljnih poslova Nemačke nedavno takođe svrstala u kategoriju dilema.

O tome da baš Francuska ponovo iskače i stroja, da je Makron, koji ima vidu francusku unutrašnju politiku i tamošnje muslimansko stanovništvo, u tome veoma usamljen u EU – o tome Berbok javno nije rekla ni jednu lošu reč. Ali, zato je rekla da su ovo sigurno najteže sedmice u spoljnoj politici, jer se čoveku prosto slama srce od svega. I ona bi volela da sledi Makronov impuls i vikne: Prestanite da se borite!

Poruka Izraelu i arapskim zalivskim državama

Ali onda se pokaže i drugačija nemačka ministarka spoljnih poslova, koja nije samo majka, i nije samo prijatelj Izraela, već i političarka „hladne glave". Čak i u trenutku najgore krize, kaže ona, morate misliti na to - šta dalje.

Analeni Berbok se dopada slika srednjoročnog horizonta koji pomaže u prevazilaženju kratkotrajne nemosti.

Izrael se ne sveti, Izrael se brani - kaže ona, i zvuči pomalo kao da je htela da prijateljski podseti Izrael da bi to tako trebalo da bude.

Na srednjoročnom horizontu, Berbok, na primer, vidi da bi odgovornost morale da preuzmu arapske zalivske države: da podrže Palestince novcem i humanitarnom pomoći, da proguraju rešenje o dve države umesto da sede kao gledaoci na tribinama i čekaju Zapad. To bi trebalo da bude „poruka umerenih ekstremističkim akterima u regionu: Ne dolivajte ulje na vatru".

Inače, Berbok nema iluzija o svojoj ulozi i ulozi Nemačke u krizi u Gazi. Arapska liga je pozvala na veliku mirovnu konferenciju u Rijadu, a Berbok bi bila srećna kada bi bilo više humanitarnih koridora za dovoz hrane, vode, benzina i osnovnih medicinskih potrepština, posebno u severnu Gazu.

To su mali koraci na koje ukazuje nemačka ministarka spoljnih poslova. Jer, humanitarnu situaciju u Gazi ona naziva katastrofalnom.

I ona to nije rekla samo u subotu u Ramali, gde je razgovara sa premijerom palestinskih autonomnih vlasti - prvi put od terorističkog napada Hamasa.

Ona je to rekla i predstavnicima izraelskih medija po dolasku u Tel Aviv. Njen apel: Jačajte palestinske autonomne vlasti. Pomozite Palestincima da pomognu sami sebi. U tom kontekstu, ona je otvoreno zahtevala da Izrael konačno oslobodi sva blokirana sredstva za autonomnu vlast.

To je verovatno razlog zbog kojeg su Izraelci posetu nemačke ministarke Zapadnoj obali više tolerisali nego što su je omogućili. Ali ministarki je to bilo važno.

„Budućnost Palestinaca mora biti bolja od njihove sadašnjosti i prošlosti", rekla ona, otvoreno navodeći da su - zabranjena izgradnja naselja i, nedavno nasilje radikalnih jevrejskih doseljenika nad Palestincima na Zapadnoj obali  - izuzetno opasni. Ako se iskra nasilja proširi od Gaze do Zapadne obale, doći će do velikog požara. Kriminal i nasilje jevrejskih doseljenici moraju biti krivično gonjeni. Berbok smatra da je to dužnost i odgovornost Izraela.

U kancelarijama i na ulicama Telaviva

Svi ljudi imaju pravo da žive u miru i dostojanstvu. I svaki život vredi isto, kaže Analena Berbok dok umorno odlazi na sledeći krizni sastanak sa izraelskim opozicionim političarom Jairom Lapidom u Tel Avivu te večeri.

A to da su istovremeno brojni izraelski Jevreji izlašli na ulice grada - demonstrirajući protiv Benjamina Netanjahua i za prekid vatre u Gazi - to nemačka ministarka spoljnih poslova u misiji na Bliskom istoku nije primetila.

dr(ard)

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.