Bankrot pionira kolica za samoposluge

Toliko smo se navikli na njih da ih uopšte i ne primećujemo: kolica u samoposlugama. Ona se nalaze i u mnogim muzejima dizajna, jer je to gotovo savršen spoj oblika i funkcionalnosti.

Bez obzira da li je reč o samoposlugama, robnim kućama, prodavnicama građevinskog materijala ili nameštaja, na ulazu će vas dočekati čitav niz kolica. A svaka od njih su i podsetnik u kojoj meri se promenio naš običaj kupovanja.

Prve samoposluge nastale su u Sjedinjenim Državama, ali i tamo su počele da se šire tek nakon Drugog svetskog rata.

Jedan od onih koji su sredinom pedesetih godina prošlog veka bili oduševljeni tim oblikom trgovanja bio je i Francuz Mark Žozef. On je primetio još jedan detalj: mušterije su robu stavljale u korpe, ali to je nepraktično, jer se tako manje kupuje.

Brzo su se u tim „novim“ američkim prodavnicama pojavila i kolica, iako su prva viša izgledala kao tek nešto veće korpe sa točkovima. Nisu bile ni naročito stabilne ni lepe, ali to je definitivno bila budućnost maloprodaje.

Od pilića u novo doba

Po povratku u domovinu, Žozef je pokrenuo posao: u Šiltigemu kod Strazbura je bila metalska kompanija koju je 1928. osnovao njegov stric Rejmond, a glavni proizvod su im bile hranilice za piliće.

Novo doba je označila i promena imena kompanije: „Ateliers Réunis“ je postala „Caddie“ – i ime je amerikanizovano, jer preko Atlantika tako zovu kolica za igrače golfa. Već 1958. su isporučili kolica za prvu samoposlugu Francuske u Rijej-Malmezonu koja je bila i jedna od prvih u čitavoj Evropi.

Posao je išao odlično: 1973. su u francuskom Drusenhajmu otvorili novi, potpuno automatizovan pogon na 30.000 kvadratnih metara, a podružnice su početkom ovog veka osnovali u Kini i Portugaliji.

Ali još od devedesetih je prestalo da se ulaže u razvoj kompanije, tako da ju je stigao, a onda i prestigao nemački konkurent, kompanija „Wanzl“ iz bavarskog Lephajma – i danas jedna od najvećih fabrika kolica za samoposluge na svetu. Jer, tražilo se stalno nešto novo i trebalo je držati korak s vremenom.

Opasno prazna blagajna

Pre desetak godina „Caddie“ je bio u stečaju, a novom investitoru je u protekloj deceniji krenulo dobro: došle su velike narudžbe, pre svega iz Saudijske Arabije, tako da je kompaniju preuzeo „Electropoli“ i proširio delatnost na proizvodnju viljuškara. I taj posao nije išao loše, ali je zbog velikih investicija i kasa kompanije bila opasno prazna.

Poljska kompanija „Damix“ 2018. godine preuzima 70 odsto kompanije, a ostatak ostaje prethodnom vlasniku Stefanu Dedjeu, italijanskom distributeru i nemačkoj grupi „ShopBox“.

Ali i dalje posao nije pokrivao troškove: 2020. je zatvoren pogon u Drusenhajmu, a sedište je premešteno u Detviler. Prošle godine je pokrenut novi program sanacije i zbrinjavanja viška zaposlenih, ali ni to nije bilo dovoljno: ove sedmice je opet proglašen stečaj.

Bez kolica više ne može

Posla zapravo ima jer današnje prodavnice više ne mogu da se zamisle bez kolica za kupovinu. Veliki problem za prodavnice su krađe kolica: jedna kolica mogu da koštaju i po nekoliko stotina evra, a da bi se uzela, dovoljna je jedna kovanica ili plastičan žeton.

Zato je i kompanija „Caddy“ počela da proizvodi kolica sa elektronskim lociranjem, kako bi se kolica blokirala u trenutku napuštanja prostora prodavnica.

Sve više je i elektronike: sada se već proizvode i kolica koja će automatski naplaćivati sve što je stavljeno u njih i čak vas podsećati šta bi još moglo da vam zatreba s obzirom na ono što ste već uzeli sa police.

Da li će i ta kolica budućnosti i dalje proizvoditi pionir novog načina kupovanja u Evropi – veliko je pitanje. Od nekadašnjeg giganta ostala je fabrika sa samo 140 zaposlenih, a advokat radničkog saveta Erve Bertron kaže kako je „stanje kompanije katastrofalno“ jer samo liferantima duguje preko sedam miliona evra.

aš (afp)

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu