„Bog je stvorio more, a čovek obalu“
1. novembar 2017.Svi sveti su verski praznik koga na krajnjem severozapadu Nemačke bije loš glas. Baš prvog novembra već pet puta je taj kraj pogodila takva oluja, kakva se ne pamti. Peta, poslednja od njih, divljala 2006. duž reke Ems i njenog ušća u Severno more, odnosno zaliva Dolart. Poplava koju je prouzrokovala ta oluja, ne samo da je bila izuzetno velika, već se i sve dogodilo neverovatno brzo. Pravo je čudo – i zasluga brojnih mera zaštite – što tada nije bilo mrtvih.
Majnt Henzman dobro se seća te 2006. „Preko dana uopšte nije bilo vetra, ali pola sata pre ponoći, dok sam bio u autu na putu kući, odjednom sam se borio sa olujnim vjetrom. Morao sam da se zaustavim i pomislio sam: pa ovo uopšte nije moguće!"
Henzman je član jednog veoma starog udruženja koju su osnovali meštani Frizije i koje se zalaže za izgradnju i održavanje brana. To udruženje organizovano je još po feudalnim načelima – u njemu tako postoje „grofovi", „advokati", „svedoci pod zakletvom"… A iskusni nadzornici te jedine prepreke koju je podigla ljudska ruka protiv Severnog mora – jedan od njih je upravo Henzman – nose titulu „sudija brane".
„Sva ta voda za samo jednu noć?"
Naravno, Majnt Henzman nije otišao kući. Otišao je da vidi šta se događa na reci Ems. Ali reka je bila relativno mirna i nivo nije bio mnogo viši od uobičajenog. Onda je ipak otišao kući da uhvati malo sna.
U pet sati ujutro probudio ga je telefon: „viši sudija brane" dobio je informaciju da je stanje kritično, da mora smesta na branu. „Odmah sam otišao i kad sam vidio svu tu silnu vodu pomislio sam: sve to za samo jednu noć!? Voda iz mora u tolikoj količini je prodrla u reku da smo vodostaj bio viši čak i od onog zabeleženog 1962. Mnogo, mnogo viši!"
Ta godina ostala je u sećanju čitavoj Nemačkoj: tada je poplavljen i grad Hamburg, veliki broj ljudi ostao je bez krova nad glavom, a 340 njih izgubilo je živote. Samo slučaj i čudo spasili su tada to područje Nemačke između reke Ems i granice sa Holandijom, jer je i tamo tada popustila jedna brana.
Na sreću, 2006. taj olujni plimni talas nije prodro u unutrašnjost jer su prethodno podignute velike prepreke koje sprečavaju vodu da se razlije. Nekoliko kilometara uzvodno od ušća, 1997. počela je izgradnja ogromne brane preko same reke dugačke više od jednog kilometara, sa sedam otvora za normalni protok vode u reci. Pet godina kasnije, brana je bila završena. O njoj, kao i o drugim branama u ukupnoj dužini od 48,2 kilometra, stara se organizacija Rheider Deichacht.
Beton i čelik protiv reke i mora
Šef te službe za brane Štefan Mihelis ukazuje da bi bez tih brana geografska karta Nemačke bila sasvim drugačija: „Dva puta dnevno sve bi bilo pod vodom. Ovde više niko ne bi mogao da živi." Osobe koje poznaju recimo samo Mediteran, jedva da mogu i da zamislie kakve su tamošnje plime i oseke – tokom plime vodostaj je 170 centimetra iznad normalnog nivoa, a tokom oseke 170 cm ispod. Ponekad je to nešto više, ponekad nešto manje, ali ako se plima poklopi sa olujom, onda nikakva pravila više ne važe.
Zato je i izgrađena brana preko Emsa: „Ako je najavljena olujna plima koja će biti viša od dva metra iznad normalnog nivoa, mi zatvaramo vratnice. A kad voda spolja ponovo padne na nivo unutrašnje vode, otvaramo ih", objašnjava Rajnhard Beker, čovek koji je u pokrajini Donja Saksonija nadležan za „vodu, obalu i zaštitu prirode".
I on se dobro seća 2006. „Tada se voda popela na samo 90 centimetara ispod vrha naše brane. Ta olujna plima je nešto što se događa jednom u sto godina!" Inače, ta brana je bila basnoslovno skupa – koštala je više od 220 miliona evra. Ali šta ako ni ona ne bude jednom dovoljna?
Brana je podignuta zato da bi brane reke Ems iza nje u unutrašnjosti mogle da ostanu onakve kakve su nekada bile. A njih ima u dužini od 30 kilometara: „Da nije tako, sve brane uzvodno od ove prepreke morale bi da budu nadograđene, a to sa sobom povlači mnoge probleme. Bile bi, na primer, izgubljene velike poljoprivredne površine, a bolje i da se ne misli o tome šta bi bilo s kućama koje su sagrađene po tim parametrima. Bilo bi izuzetno teško povećati visinu branu u čitavoj dužini."
Promena klime već je uočljiva
Da li će i ovogodišnji praznik Svih svetih u Friziji ostati zapamćen po zlu? I šta donosi budućnost? Stanovnici koji žive na tom delu nemačke obale živi su svedoci toga da je klima već počela da se menja i da nivo mora postaje sve višu. U službi Rheider Deichacht znaju za te prognoze: „Holanđani računaju s tim da će nivo mora porasti za jedan metar u sledećih sto godina, a pokrajina Donja Saksonija računa s rastom od pola metra." Miheles se zato jedino uzda u „istraživačku laboratoriju obala" – i jedino će mu more i reka reći, koliko visoke moraju da budu brane.
„Sudija brana" Majnt Henzman isto tako veruje da bi u narednim decenijama nivo mora mogao da poraste za pola metra. „Prepreka u zalivu Dolart trenutno je visoka više od devet metara. U to je već ukalkulisana promena klime za sledećih pedesetak godina, tako da su naše brane još uvek sigurne", kaže nam Henzman. A onda malo razmisli, pa doda: „A šta će da bude za 50, sto godina – to niko ne zna." Za stanovnike Frizije, podela zadataka odavno je poznata stvar: Bog je stvorio more, čovek obalu. I sve dok tamo bude bilo ljudi, jedini izbor im je: ili da plivaju, ili da podižu brane.
Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android