Budućnost novinarstva

Kako se ponaša šef jedne od najvećih evropskih izdavačkih kuća u vreme velikih promena medija? „Kao malo dete, koje jogunasto udara nogom o pod i drži se vaspitačici za suknju.“ Tim rečima Džef Džarvis, ekspert za internet, opisuje Matijasa Depfnera (na slici gore, levo), generalnog direktora izdavačke kuće Aksel Špringer. „Depfner u pomoć poziva državu da spasava njegov posrnuli poslovni model – model plaćenog novinarstva – umesto da sam razvije nove ideje“, prebacuje Dažvis Depfneru.

„Naša firma se već radikalno promenila“, rekao je Depfner u Bonu. „Dve trećine našeg profita dolazi od digitalnih sadržaja. I mi se trudimo da budemo vodeći digitalni izdavač.“

Organizatori Global Medija Foruma smestili su Depfnera odmah pored Džarvisa, na podijumu u sali starog Bundestaga. Rasprava ta dva rivala dala je smer debati o „budućnosti novinarstva“ na kongresu o medijima u Bonu .

Spasitelj Gugl

Ko želi da bude uspešan na internetu, mora se orijentisati prema gigantu Guglu, rekao je Džarvis. Ekspert za internet i sam poseduje akcije Gugla i u svojoj knjizi „Šta bi uradio Gugl?“ (What would Google do?) diže ga u nebesa kao spasitelja. Tradicionalne medijske kuće kao što je Špringer on naziva dinosaurusima koji još uvek pokušavaju da zarade novac od onlajn-proizvoda.

„Gugl se ne ponaša kao izbacivač koji određuje koje informacije stižu do ljudi. Gugl je platforma na kojoj može sve da se govori“, rekao je Džarvis.

Pored toga, Gugl je strogo obavezan da pruža usluge svojim klijentima. I upravo u tome leži budućnost novinarstva: u uslugama po meri, kao što su Guglove mape gradova, koji su pojedincima donele pravu korist.

I mada je nemačko srce Depfnera od straha zatreperilo, Džarvis je rekao: „Drago mi je što Gugl zna gde živim i čime se bavim, jer tako mogu da mi daju informacije koje su za mene relevantne. Moje novine to ne mogu.“

Ugrožen i optužen

Voditelj Global Medija Foruma Tim Sebastijan, dobio je zadatak da dvojicu protivnika razdvoji iz klinča. Novinar Bi-Bi-Sija istakao je da u opasnosti nije samo poslovni model novinarstva, ugroženi su životi i tela samih novinara. Opasnost preti od vojnika i pobunjenika, ali i od policije i pravosuđa. Naveo je primer reportera televizije Al Džazira koji su Kairu, bez fer-procesa, osuđeni na duge kazne zatvora.

Njihov šef, direktor vesti Salah Negm, pozvao je na međunarodnu solidarnost sa njegovim kolegama. Zajedno sa Džavharom Sirkarom, direktorom indijske stanice Prasar Bharati i generalnim direktorom DW Peterom Limburgom, on je takođe bio na podijumu. „Moramo da se borimo u ovoj bitki“, rekao je Negm. „Moramo da zaštitimo naše novinare, bilo u Egiptu, Siriji ili u Iraku ili u drugim opasnim područjima.“

Poverenje širom sveta

Budućnost novinarstva, za njega je inače manje pitanje tehnologije koja se i onako sve brže menja. „Poverenje je najvažniji faktor“, rekao je Negm. „I ono mora da se zasluži. Svaki dan iz početka. Novinarstvo nije profesija nego poziv.“

Piter Limburg je samo mogao da se složi sa ovom tvrdnjom. Gde god nacionalni mediji pokazuju samo jednu stranu medalje, međunarodni mediji poput DW-a, moraju da ispunjavaju svoju obavezu i pružaju informaciije. „I pritom je dobro što u međuvremenu imamo konkurenciju iz Kine, Rusije i Presijkog zaliva“, rekao je Limburg. „Ali to mora da važi i u obrnutom smeru. Želimo da budemo dostupni u Saudijskoj Arabiji, Kini i Rusiji.“

Novinarstvu budućnosti je potreban slobodan pristup, potrebna je raznolikost, potrebna je sloboda izražavanja – u tome su učesnici panel diskusije bili jedinstveni – ili skoro jedinstveni. Opet su Depfner i Džarvis narušili slogu. Jer direktor Špringera u globalnom koncertu glasova pridaje važnu ulogu javnom radiodifuznom servisu. Dažrvis u državnom subvencionisanom novinarstvu pre svega vidi jedno – narušavanje konkurencije.

Ovo sigurno nije bila poslednja diskusija o budućnosti novinarstva, i sigurno Depfner i Džarvis neće postati prijatelji. Bar ne u ovom životu.