DW navršava 70 godina – i sve je važniji

„Crveni izlazni pečat je uklonio poslednju prepreku“, naveo je dopisnik DW Jurij Rešeto u martu prošle godine. „Napolje iz Ruske Federacije, idem u EU. Malo pre ponoći, dozvoljeno mi je da napustim rusku teritoriju.“

Bila je hladna zimska noć kada je Rešeto, šef moskovskog studija DW, mostom prešao iz ruskog Ivangoroda u estonsku Narvu. On je bio poslednji novinar DW u Rusiji. Svi su otišli kad je Moskva njima i njihovom mediju zabranila rad. U očima Kremlja, DW se broji u „strane agenture“.

„Enorman pritisak na slobodu štampe“

Ovih dana Dojče vele navršava sedam decenija postojanja. Upravo primer Rusije pokazuje da su novinari širom sveta pod raznim pritiscima, između ostalih i novinari DW. „Enorman je pritisak na slobodu štampe i zato je naš zadatak i dalje enormno važan“, kaže generalni direktor DW Peter Limburg.

U DW postoji zasebno odeljenje koje se bavi sigurnošću putovanja i hitnim slučajevima – to odeljenje ima sve više posla. Čak i u Nemačkoj može biti nevolja, recimo pri izveštavanju sa protesta ekstremnih desničara.

Ali, pre svega je velika briga za kolege u zemljama poput Rusije i Avganistana, u nekim državama Afrike i Latinske Amerike. Novinari DW bivaju privođeni i „misteriozno“ napadani.

Početkom februara je poznati voditelj DW Džafar Abdul Karim sa svojim timom morao da otkaže snimanje emisije u Bagdadu i brzo napusti Irak nakon pretnji. Kako je rekao, visoki irački zvaničnici su stvarali sve veći pritisak.

Tako izgleda svet u kojem DW izveštava danas. A počelo je pre 70 godina rečima: „Poštovane i drage slušateljke i slušaoci u udaljenim zemljama...“

To je u pozdravnom govoru rekao predsednik Zapadne Nemačke Teodor Hojs 3. maja 1953. godine.

U tom prvom odlasku DW u etar, rečeno je da će zadatak novog radija biti da „slušaocima u inostranstvu prenese političku, ekonomsku i kulturnu sliku Nemačke“.

DW, tada smešten u Kelnu, najpre je kratkim talasima izveštavao inostranstvo samo na nemačkom, ali su već naredne godine došli prvi strani jezici. Od 1992. postoji televizija, ubrzo potom i onlajn-ponuda.

Sve više internet

Kratkih talasa odavno više nema. „Uspela nam je digitalizacija, imamo jasnu strategiju. Mi smo međunarodna medijska kuća sa jasnim fokusom na korisnike“, kaže generalni direktor Limburg.

Danas DW sve više polaže na internet, društvene mreže i partnerske medije širom sveta. Limburg vodi DW već skoro deset godina i pojačao je njegov međunarodni značaj.

Danas ponude postoje na 32 jezika, ponuda na društvenim mrežama je šarolika. DW se koncentriše na smartfon kao uređaj kojim čitaoci i gledaoci najčešće pristupaju sadržajima. Nekada je bilo slušalaca, danas ima uglavnom mladih pratilaca.

Akademija DW je uz to vodeća nemačka organizacija za međunarodni medijski razvoj. Od 1965. je školovala desetine hiljada novinara iz raznih zemalja.

Na sedamdesetu godišnjicu ponešto je slično periodu Hladnog rata iz vremena osnivanja DW. Sloboda štampe i govora ugrožena je u mnogim zemljama.

„Međunarodno novinarstvo je pred velikim izazovom da ostane dostupno ljudima jer se autokrate trude da nas blokiraju ili čak cenzurišu. Mislim da to preti međunarodnom novinarstvu“, kaže Limburg.

Protiv antisemitizma i rasizma

Krajem 2021. godine su se na račun DW čule optužbe vezane za antisemitizam. Radilo se o objavama na društvenim mrežama od strane pojedinih saradnika redakcije na arapskom jeziku kao i o uređivačkoj politici nekih partnerskih medija. Pričalo se i o redakcijskim greškama u izveštavanju o Izraelu.

Na optužbe je, kako kaže Limburg, DW reagovao odlučno i naložio je proveru optužbi od strane nezavisne komisije. S nekim saradnicima nije obnovljena saradnja.

„Za takve svetonazore kod nas nema mesta. Ipak, nezavisna komisija je potvrdila da su redakcijski sadržaji DW u ovom pogledu besprekorni“, dodaje direktor.

Limburg ukazuje da je DW pokrenuo niz obaveznih kurseva i radionica kojima se svi zaposleni još jednom upoznaju sa vrednostima koje DW treba da predstavlja. To je jasan signal protiv rasizma, antisemitizma i diskriminacije.

„Ljudi nas čuju, vide i čitaju“

U dve centrale, u Bonu i Berlinu, danas radi oko 3.700 ljudi iz preko 60 zemalja. To DW čini verovatno multikulturnim više nego što je to bilo koja institucija u zemlji.

O svojem dosadašnjem mandatu Limburg kaže da je budžet „znatno povećan“. Ipak, on zastupa nedavno najavljene rezove koji će najviše pogoditi sportsku redakciju DW. Jer, kako rastu pritisci na demokratiju i medije u svetu, tako rastu i izazovi za DW pa i troškovi.

Od početka ruske agresije, veliki broj novinara DW izveštava iz Ukrajine. Moskovski studio je pak izmešten u letonsku Rigu.

„Tu smo, nismo mrtvi ni ućutkani. Odavde možemo da pričamo šta hoćemo“, kaže o tome šef tog studija Jurij Rešeto. „Ljudi nas čuju, vide i čitaju.“

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.