Ekološkim novinarstvom protiv nacionalizma
17. decembar 2019.
Od Sarajeva do Prištine udaljenost iznosi dobra 262 kilometra vazdušne linije. Automobilom mora da se - preko Crne Gore – pređe 428 kilometara, preko dva granična prelaza. S obzirom na to da putevi nisu uvek u dobrom stanju vožnja traje oko sedam sati. No mladi bosanskohercegovački novinar Azem Kurtić je za put od Sarajeva do Prištine morao da uplanira dobrih 20 sati. Razlog: vizne odredbe između dve zemlje: „Prvo sam morao u Skoplje da podnesem zahtev za vizu jer mi u BiH nemamo predstavništvo Kosova“, objašnjava Kurtić. Sve dok nije dobio pečat u pasošu nije, kako kaže, znao hoće li mu biti dozvoljen ulazak na Kosovo.
A u Prištini je boravio na poziv DW u okviru završne konferencije 3. Balkan bustera, projekta za mlade novinare sa Zapadnog Balkana i iz Jugoistočne Europe. U okviru ovog projekta mladi binacionalni ili trinacionalni timovi rade video-reportaže snimljene mobilnim telefonom. Cilj projekta: Povezivanje mladih reportera na Balkanu i novi pogled na teme značajne za čitav region. I danas je život u tim zemljama bivše Jugoslavije obeležen nacionalizmom. Kurtićeva odiseja sa vizom je samo jedan primer koji govori o svakodnevnici ljudi prepunoj prepreka.
Zaštita životne sredine ne poznaje granice
Takve probleme priroda - nema. Vetar, reke i zemlja: tamo gde nacionalizam deli države, ekologija ih bez problema povezuje. To su mladi novinari u regionu prepoznali. U trećem Balkan busteru DW oni su radili na pitanjima zaštite životne sredine i sa mobilnim telefonom u ruci išli na put istražujući stanje u susednim zemljama. Na primer, Teodora Ćurčić iz Srbije i Alban Hodža sa Kosova su radili zajedno. Oni su se bavili zagađenjem vazduha u obe zemlje.
Za oboje je ovo bilo iskustvo koje je obeležilo ne samo njihov profesionalni nego i privatni život: „Saradnja je bila veoma pozitivna. Mi smo prevodili jedno drugom i mogli smo tako da shvatimo šta su stvarni problemi ljudi u drugoj zemlji“, objašnjava Alban Hodža. Slično kaže i njegova partnerka iz tima: „To da smo na istoj temi radili na dva različita mesta pokazuje da se nalazimo pred istim izazovima iako se naši političari takmiče jedni protiv drugih i sebe čine važnim. Alban i ja smo zajedno izveštavali o dve elektrane. I pored toga, sve je bilo usko povezano jedno s drugim.“
Adelhajd Fajlke iz DW je sigurna da sve strane profitiraju od Balkan bustera i da rešenja dolaze samo sa međuljudskih nivoa: „Na Balkanu trenutno ne postoji ozbiljni, nerešeni konflikt kao što je onaj između kosovskih Albanaca i Srba. Svaka forma susreta, svaki direktni kontakt između ljudi pokazuje da dele iste probleme i stoje pred zajedničkim izazovima. I samo to vodi napretku. Zbog toga moramo spajati upravo mlade ljude. Ekstremno je važno u područjima sa državnim i etničkim konfliktima formirati timove kako bi pokazali: Ne ide drugačije. Mi se možemo i sasvim normalno odnositi jedni prema drugima.“
Mediji često kontrolisani
No u medijima u regionu se približavanje ili saradnja jedva mogu osetiti. Nezavisno izveštavanje o temama koje prelaze granice je deficitarno. Pri tome su zajednički izazovi očigledni. Ekonomska izolacija, masovno iseljavanje ili zagađenje životne sredine: lista problema je duga. Hendrik Zitig iz fondacije „Fridrih Ebert“ u Bugarskoj poznaje probleme medija. Više od godinu dana je vršio monitoring javnih radio-televizijskih servisa u Jugoistočnoj Evuropi. Rezultat: Ljudi u regionu znaju zašto ne veruju njihovim medijima.
Postoje dva glavna faktora koja sprečavaju nezavisno izveštavanje, kaže Zitig u razgovoru za DW: „S jedne strane, to su nadzorni odbori. Njih biraju parlamenti ili druge državne institucije. To naravno stvara zavisnost. Zapravo bi ta tela morala da budu ogledalo društva i slobodna u donošenju svojih odluka, kao što je na prime odluka o izboru generalnog direktora. S druge strane većina televizija je u potpunosti ili delimično finansirana, odnosno subvencionisana, iz državnih budžeta. Zu to često ne postoji dovoljno finansiranje i nema perspektivne finansijske strategije zahvaljujući kojoj bi televizije mogle dugoročno da planiraju.“
Kontakti za budućnost
Upravo za mlade novinare je situacija često frustrirajuća. Jedva da ima novca za nove formate, jedva da ima interesa za kritičko izveštavanje. Saradnja koje prelazi granice u medijima na Balkanu ostaje izuzetak. Projekat Balkan buster želi da upravo mladim novinarima pruži mogućnost da razmene iskustva i da se angažuju tamo gde ljudi osećaju da ih je politika zaboravila.
Pri tome su za Adelhaid Fajlke ekološke teme ne samo veza između mladih ljudi, već i deo ukupne problematike: „Stvari su povezane. Ako se ignoriše ekologija i u medijima ona nije prisutna onda neće doći ni do promena u politici. S obzirom na to da je politika uglavnom zaglavljena u partijskopolitičkom diskursu nema izveštavanja o socijalnim ili upravo o ekološkim temama. To znači da mora doći pritisak građana. I ako mladi reporteri ovu temu shvate ozbiljno onda će i politika morati na to da reaguje.“
Esencijalno je pri tome, kako kaže Fajlke, povezivanje mladih ljudi. Po njenim rečima, pojedine osobe se, u doba digitalne povezanosti i prekogranične saradnje nemoguće je odupreti se pritismu mladih novinara: „Sigurna sam da su kontakti koje smo mi ostvarili svakom učesniku dali jedan sasvim novi stimulans da ostane pri temi ekologije. Kao efekat iz ovog projekta, mi se nadamo da će biti više izveštaja o temi ekologije u zemljama porekla ovih mladih ljudi.“