Ekologija – važna tema za Vatikan

Za Matijasa Kifera, promena klime je „pitanje preživljavanja čovečanstva“. Kifer je opunomoćenik Minhensko-frajzinške biskupije za zaštitu životne sredine i portparol radne zajednice takvih opunomoćenika nemačkih biskupija (AGU). Kao i njegove kolege iz ostalih 26 nemačkih biskupija, Kifer napeto iščekuje četvrtak (18.6.) jer papa Franja tada predstavlja svoju „ekološku encikliku“.

Najavljena poslanica je i ranije bila povezana sa visokim očekivanjima, a bila je i na meti kritika, iako nijedan deo njenog teksta nije bio poznat. Jer, nikada ranije se poglavar katoličke crkve nije bavio ekološkim pitanjima u posebnoj enciklici. A sada to čini baš papa Franja, koji je već u nizu govora pokazao da je vrlo angažovan u socijalnoj politici. Ovo je njegova druga enciklika; prvu je napisao zajedno sa papom Benediktom 2013.

„Vapaj za svežim vazduhom“

Od Benedikta inače potiče jedna od najvažnijih izjava jednog pape o ekologiji. Njegov, akademski intoniran, govor u Bundestagu u septembru 2011. ticao se odnosa prirode i razuma. On je tu pominjao „nastupe ekološkog pokreta u nemačkoj politici od 70-ih godina“ i govorio o „vapaju za svežim vazduhom“, vapaju „koji se ne sme prečuti i gurnuti u stranu...“ Racinger je upotrebio izraz „ekologija čoveka“, koji je zapravo značio potvrdu ekološko-političkog angažovanja stranke Zelenih.

O najnovijoj Franjinoj poslanici se već govori kao o „zelenoj poruci“. U njoj se, kako to stoji u podnaslovu, govori o „nezi naše zajedničke kuće“, odnosno: o klimatskim promenama i njihovim dramatičnim posledicama po milione ljudi u siromašnim zemljama, o odgovornosti industrijskih država, o novom određenju odnosa prema stvaranju. Biće zanimljivo da se vidi kakav će biti odnos individualne i društvene etike – odnos zahteva koji se postavljaju pred pojedinca i obaveze društva da oblikuje svet.

Naslov pouke: „Laudato si“ zvuči gotovo lirično, ali Franja njime ukazuje na jednog velikog sveca koji je u istoriji crkve poznat po ljubavi prema stvaranju: Franju Asiškog. Njegova pesma Suncu u kojoj se stalno ponavlja „Laudato si“ (Hvaljeno budi) gotovo svi Nemci poznaju sa časova veronauke.

Papa je van političkih programa

Opunomoćenik za zaštitu životne sredine Matijas Kifer kaže da na crkvu ne bi trebalo paušalno primenjivati političke kategorije. Kada se papa u jednom dokumentu zalaže za zaštitu ljudskog života u svim fazama, a sa druge strane za odlučniju zaštitu klime, „to izmiče uobičajenim političkim raspravama.“ I pored toga, papina poslanica je predmet rasprava, posebno u SAD, gde mnogi smatraju da se crkveni poglavar previše meša u politiku. Na internetu i u novinama rade konzervativni trustovi mozgova koji papin rad predstavljaju u negativnom svetlu.

Republikanac Rik Santorum, i sam katolik, inače i kandidat za predsednika SAD, pozvao je papu „da nauku ostavi naučnicima“. Drugi konzervativci su se priključili tom pozivu govoreći da papa nije kompetentan da govori o klimatskim promenama. Pojedini crkveni velikodostojnici bliski Republikancima dele to mišljenje. No, jedan od najvažnijih stručnjaka za Vatikan u SAD, Džon Alen, kaže da se vara svako ko misli da može da pripiše Franji određen politički program.

Katolička crkva u Nemačkoj je tu dalje odmakla. Danas svih 27 biskupija u ovoj zemlji ima sopstvene opunomoćenike za zaštitu životne sredine. Matijas Kifer naglašava da, s obzirom na „obim ekoloških izazova i hitnu potrebu da se nešto učini“ papa dobro postupa kada od „pitanja klime“ pravi „crkvenu temu“. Papa je na jednoj od konferencija za štampu pre nekoliko meseci rekao da će u leto 2015. objaviti svoju ekološku encikliku kako bi doprineo pritisku da se nešto konkretno postigne na samitu UN o klimi koji će krajem novembra biti održan u Parizu.