Nova Turska - Od sada sa maramom

Ovo je jedan od najlepših dana u životu Elif Kavakči. "Ova slika predstavlja godine borbe, i prolivene suze miliona žena koje su nosile marame i decenijama zbog toga bile diskriminisane." Ovo pokazuje koliko je daleko Turska otišla, kaže u razgovoru za DW dizajnerka odeće za muslimanke. Ona je na svom nalogu na Tviteru postavila fotografiju nepoznate sudije s maramom i time izazvala ogromnu debatu.

Porodica Elif Kavakči je simbol borbe muslimanskih žena za jednakost i javno priznanje. Elifina sestra, Merve Kavakči, bila je prva poslanica koja je sa maramom ušla u turski parlament. Poslanica "Partije blagostanja" 1999. doživela pravi fijasko - zbog gnevnog protesta poslanika, morala je da napusti parlament.

Od tada se mnogo toga dogodilo. "Partija blagostanja" više ne postoji, ali zato sada vlada partija naslednica, AKP i to od 2002. gotovo bez uznemiravanja. I to uvek sa istom željom: konzervativan život učiniti vidljivim.

Kraj osnovnih vrednosti republike

Za Erdema Evrena iz Centra za moderni orijent u Berlinu, ova politka je raskid sa tradicijom "republičkih vrijednosti" kemalističke elite. A to je određivalo sudbinu zemlje do devedesetih godina prošlog veka. "Na osnovu principa laicité Francuske revolucije i u Turskoj bi trebalo da se na religiju gleda kao na privatnu stvar", kaže Evren. Sekularne snage u Turskoj smatraju da bi religiozna obeležja trebalo da budu u potpunosti povučena iz javnosti.

No, umesto razdvajanja države i religije, država je preuzela kontrolu nad religijom. Državna "Služba za religiozna pitanja" bi trebalo to da obezbedi i u najudaljenijim krajevima zemlje. Godinama čak stižu i tekstovi za molitvu petkom iz centrale u Ankari.

Prema mišljenju Erdema Evrena, negativno ophođenje prema konzervativnim slojevima zemlje bio je osnovni razlog za kasniji uspeh islamističkih pokreta i partija u Turskoj. "Žene sa maramom u Turskoj nisu mogle da studiraju, niti da budu na nekoj zvaničnoj državnoj funkciji."

Sa perikom na univerzitet

"Zabrana nošenja marame" dovela je do bizarnih običaja. Tako su jedno vreme studentkinje koje su nosile maramu, preko njih stavljale perike kako bi uopšte mogle da pristupe univerzitetima.

Ovo se promenilo tek 2008. usvajanjem tzv. 'demokratskog paketa' od strane AKP. Time se prvi put u istoriji moderne Turske, ženama koje nose maramu, dozvolilo da studiraju na državnim univerzitetima. Tako su žene s maramama u javnoj percepciji, došle svuda u prvi plan.

Žene na vlasti - pod AKP-om?

Da li to znači da se AKP zalaže za jednakost muškaraca i žena. Geret Dženkins sa Instituta za bezbednost i razvojnu politiku u Istanbulu jasno odbacuije ovaj stav. "Vođstvo AKP smatra da su žene inferiorne u odnosu na muškarce", kaže Dženkins. Ona kaže da je u vladi AKP bilo ministarki, ali tu se najčešće radilo o ministarstvima za žene i porodicu. Više od toga žene ne mogu očekivati od AKP", kaže ekspertkinja.

Elif Kavakči na to gleda drugačije: "Upravo ova žena pokazuje koliko su AKP i sadašnja vlada učinili za demokratiju i jednakost", tvrdi dizajnerka odeće za muslimanke. Kaže da bi istina mogla da leži upravo u fotografiji: "Ovo je demorkatija. Nova Turska je bolja nego ikada ranije."

Elif Kavakči se ne može osporiti strastvenost. Ali, ona, koja je godinama živela u Sjedinjenim Državama, mora da se nosi s optužbom da ima pogrešnu sliku o položaju žena u svojoj domovini. Prema najnovijoj studiji Svetskog ekonomskog foruma o ravnopravnosti polova - Turska se nalazi na 122. mestu od 135 zemalja.