Energetska avangarda u gradu Bauhausa

Uprkos nesumnjivoj šteti po okolinu, u Nemačkoj se sve više proizvođača energije okreće starom zagađivaču – uglju. Razlog: sve niža cena tog energenta na svetskom tržištu. Istovremeno, po okolinu mnogo povoljnije, ali skuplje elektrane na gas gube bitku sa jeftinim ugljem. Nemačka vlada u svojim planovima za dugoročnu energetsku politiku i dalje ostaje verna uglju. Ipak, u međuvremenu se stvorio i svojevrstan otpor takvom pristupu.

„Energetska avangarda“

Tomas Cenger, direktor odeljenja za snabdevanje Desaua, spada među predstavnike energetske avangarde. Taj gradić u istočnonemačkoj provinciji, koji je ostatku sveta poznat po tome što je tu osnovana i delovala poznata avangardna umetnička škola Bauhaus, i danas očigledno svojim idejama želi da bude van glavnih tokova. Pritom je Desau za vreme DDR-a bio sve samo ne simbol za alternativni i čist život. Smešten usred područja gde se vekovima eksploatisao površinski ugalj, Desau je dugi niz godina bio simbol katastrofalnog odnosa istočnonemačkih vlasti prema okolini. Nakon ujedinjenja Nemačke površinski kopovi i domaći čelik više nisu bili isplativi i čitavi industrijski predeli su se u međuvremenu pretvorili u zelene površine.

U sklopu te transformacije nastao je i zabavni park „Feropolis“, gde se danas održavaju poznati muzički i kulturni festivali. „Ako nekadašnji sivi industrijski centar želite da pretvorite u svojevrsni turistički magnet, nije dovoljno samo da posadite drveće i napravite veštačko jezero“, kaže Ralf Kun, nekadašnji direktor centra Bauhaus koji danas, zajedno s gradom i Pokrajinskom agencijom za energetski razvoj, radi na novim inicijativama za održivi Desau.

Sunce i vetar umesto uglja

Direktor te agencije Marko Milštajn ponosan je na ekološke rezultate savezne nemačke države Saksonija-Anhalt, u kojoj se Dessau nalazi. „Svaki drugi kilovat sat proizveden u Saksoniji-Anhalt dolazi iz obnovljivih izvora“, kaže Milštajn. Takav pristup privukao je i ulagače. U tom regionu prvi su započeli sa ulaganjima u rezervoare energije kako bi energija iz vetra ili sunca bila dostupna i kada njeni izvori nisu. „Uskoro će u najpovoljnijim trenucima sunčeva energija biti besplatna i najkasnije u tom trenutku će energenti poput uglja biti potpuno suvišni“, kaže Cenger iz Odeljenja za snabdevanje Desaua. Budućnost snabdevanja energentima Cenger vidi u decentralizaciji, postepenom gašenju velikih termoelektrana i prelasku na manje pogone sa održivim izvorima. Tako bi grad Bauhausa i u 21. veku mogao da postane poznat po još jednoj avangardi, ali ovoga puta ne graditeljskoj, već energetskoj.