Erdogan favorit

Suviše je tiho u Istanbulu. Mnogi ljudi su na odmoru, posebno na jugu zemlje, daleko od političkih dešavanja. Kao i u većini drugih restorana koji rade, u „Gunei“ u istanbulskoj četvrti Bejoglu, uključen je televizor. „Opet on. Stalno nešto priča. Ne mogu to više da slušam“, žali se konobar. Taj mladić misli na turskog premijera Redžepa Tajipa Erdogana, koji se na kandidovao za predsednika.

Ispred restorana vijori se zastava na kojoj se Erdogan osmehuje, a tekst glasi „Nacionalna volja, nacionalna snaga – Cilj: 2023“: do 100. godišnjice Turske Republike, zemlja bi trebalo da bude među najjačim ekonomijama u svetu. On svoje pristalice pre svega mobiliše ekonomskim uspehom Turske pod vladom na čijem čelu je konzervativna stranka AKP.

Zemlja je, prema podacima Nacionalne službe za statistiku, 2011. ostvarila privredni rast od oko osam odsto. Na poslednjem velikom mitingu pred izbore, u nedelju se u Istanbulu okupilo na stotine hiljada Erdoganovih sledbenika sa turskim zastavama i plakatima, i sa sloganima kao što su „Stabilnost treba nastaviti, Turska mora da raste“.

Sve ankete ukazuju na pobedu Erdogana, na prvim direktnim izborima za šefa države u Turskoj. Do sada je predsednika birao parlament i imao je više reprezentativnu ulogu, kao u Nemačkoj.

„Ne znamo za koga da glasamo“

Ona ko nije ljubitelj Erdogana, često varira između dva izazivača: to su Ekmeledin Ihsanoglu, zajednički kandidat Republikanske narodne partije (CHP) i nacionalističkog pokreta (MHP) i kurdski kandidat Selahatin Demirtas iz Demokratske partije naroda(HDP).

„S jedne strane, želim da glasam za Demirtasa. Mogao bi da ujedini Kurde i Turke“, kaže 26-godišnji student, koji je do sada bio veran CHP. „Ali, s druge strane, ako glasam za njega, osećam se kao izdajnik". Jedan drugi 30-godišnji pristalica CHP već se odlučio da glasa za Demirtasa. „Ja ne znam Ihsanoglua. Pored toga, on je star. Demirtas je harizmatičan, mlad i pravi demokrata“.

Erdogan vodi i na društvenim mrežama

Ali, Demirtas i Ihsanoglu su manje prisutni na televiziji – to je rezultat izveštaja Nadzornog odbora medija RTURK o državnoj televiziji TRT. I na društvenim mrežama Erdogan ima jasnu prednost: na Fejsbuku ima skoro šest miliona fanova, a na Tviteru ga prati više od četiri miliona korisnika.

Na drugom mestu je Selahatin Demirtas sa više od milion fanova na Fejsbuku. Međutim, Ihsanoglu ima samo 330.000 sledbenika na Tviteru i skoro 300.000 fanova na Fejsbuku, mada izričito podržava društvene mreže i moderne tehnologije .

Feti Ačikel je turski politikolog i smatra da Demirtas može da osvoji maksimalno deset odsto glasova. Ihsanoglu, pak, može privući konzervativne islamske Turke na svoju stranu: „Uostalom, on je bivši generalni sekretar Organizacije islamske konferencije (OIC), igrao je važnu ulogu kao posrednik u sukobu na Bliskom istoku. Erdogan dakle nije više jedini koji može da se busa sa propalestinskom politikom.

Neka manja iznenađenja su moguća, kaže Ačikel. Iznenađenje je bilo i to da je samo deset odsto Turaka u Nemačkoj učestvovalo na predsedničkim izborima – iako je oko 1,4 miliona turskih birača prvi put imalo priliku da glasa u svojoj drugoj domovini.