„Kalifat“ tzv „Islamske države“ je razbijen, njegov vođa Bagdadi je od pre dve nedelje mrtav. Ali ideologija mržnje živi dalje. I dalje je opasna. To se pokazalo danas u Hesenu. Tamo su uhapšena tri lica koja su, kako javlja policija, bila usred priprema za napade u ime IS.
Opravdanu zabrinutost zbog IS sada zloupotrebljava turski predsednik Redžep Tajip Erdogan. S obzirom na to da mu prete sankcije EU zbog turskih gasnih bušotina pred Kiprom, Erdogan otvoreno preti da će poslati teroriste IS preko granice.
Nemačka deluje zapanjujuće nepripremljeno
I zaista, Turska je već počela sa deportacijama iz svojih zatvora. Pa i u Nemačkoj. Nove deportacije za Nemačku su planirane za četvrtak i petak ove nedelje.
Još pre deset dana, turski ministar unutrašnjih poslova Sulejman Sojlu rekao je da Turska nije nikakav „hotel za teroriste“. Sada on ostvaruje svoje pretnje, a Nemačka deluje zapanjujuće nepripremljeno. Pri tome je posle pada poslednjeg bastiona IS u martu bilo jasno: više od 2.000 zatočenih stranih boraca i više od 10.000 njihovih supruga i dece neće večno ostati u kurdskim logorima i zatvorima.
Preopterećena kurdska samouprava je slala pozive za pomoć i tražila da zemlje porekla boraca IS nešto preduzmu. Ali dosad se nije desilo gotovo ništa. Ni zahtev predsednika SAD Donalda Trampa nije pokrenuo stvar. Zapravo su zemlje porekla boraca IS čak požurile da tim borcima oduzmu državljanstvo i da se tako oslobode odgovornosti. I nemačka politika se krije iza formalnosti - nema zvaničnih odnosa sa Kurdima u Severnoj Siriji a ni sa Damaskom, pa se za povratak zatočenih pripadnika IS ništa ne može učiniti, saopšteno je u ministarstvu spoljnih poslova. Samo je šačica dece transportovana odatle i to po odluci suda.
Već sada su stotine IS-povratnika u Nemačkoj
Pri tome se zna: zatočeni pripadnici IS su se radikalizovali u Nemačkoj. To znači da Nemačka snosi odgovornost za te ljude i da ovde mora da ih izvede pred sud za njihove zločine. Deca – njih oko 100 – ne snose odgovornost za zločine svojih roditelja. Ona moraju biti dobro zbrinuta i po potrebi deradikalizovana. Sve to jeste teško. Ali nije nemoguće.
Uz to: u Nemačkoj već žive stotine povratnika iz IS. Onih koji su se pred pad IS u tajnosti i tiho vratili u Nemačku. Neki su uhapšeni, nekima se sudi, mnogi su pod prismotrom organa bezbednosti. Do katastrofe nije došlo. Ukratko: uređen povratak tih ljudi pod budnim okom organa bezbednosti je svakako bolje nego da se tok stvari prepusti sam sebi. Turska je upravo uništila potajne nade da će problem tih ljudi koje niko neće biti rešen time skretanjem pogleda ustranu.
Turska je dugo bila „hotel za teroriste“
Stav Turske je u osnovi legitiman. I Nemačka od drugih zemalja očekuje da preuzmu svoje građane koji su se ovde ogrešili o zakon. Ali, postupak Ankare je obeležen i dvostrukim moralom. Kada se Turska žali na teret koji mora da trpi zbog zatočenih pripadnika IS, može joj se reći i ovo: pa onda pustite iz zatvora pripadnike opozicije hiljade njih se još nalaze u turskim zatvorima.
A kada Sojlu kaže da Turska nije hotel za teroriste, mora mu se reći: ona je to dugo bila. IS i drugi džihadisti su godinama mogli da neometano operišu u Turskoj i da organizuju svoje snabdevanje preko te zemlje. A prilikom ofanzive cinično nazvane „Operacija izvor mira“, Ankara se naveliko služila džihadističkim naoružanim formacijama kao pešadijom u borbi protiv Kurda.