Erdoganov autoritarni stil vladanja na štetu privrede
17. oktobar 2020.
Južnoafričku Republiku i Tursku razdvaja gotovo 11.000 kilometara. Međutim, Južnoafrički rand i turska lira već dugo se smatraju braćom blizancima na deviznom tržištu - tokom deset godina obe valute su se paralelno razvijale.
Ekonomski obe države imaju mnogo toga zajedničkog: mlado stanovništvo čiji broj brzo raste i veliki potencijal za dalji rast. Stoga ne iznenađuje da su se promene kursa valuta ovih zemalja brzog privrednog uspona, dugo odvijale takoreći sinhronizovano.
- pročitajte još: Samo Erdogan može da pomogne Turskoj
Ali, kako pokazuje studija nemačke banke DZ, 2016. ovaj trend je zaustavljen: kursevi ovih valuta iznenada su se razišli. Južnoafrički rand izgubio je oko 20 odsto u odnosu na američki dolar u protekle četiri godine. Turska lira, s druge strane, morala je da se nosi s padom vrednosti od preko 60 odsto u istom razdoblju. Pre četiri godine je turska valuta vredela dvostruko više. Pad valute se pogoršao posebno poslednjih meseci. Jedan dolar sada vredi gotovo osam lira.
Studija ukazuje na političke uzroke
Studija banke DZ kolaps lire uglavnom pripisuje promeni političkih prilika i političkog okvira u Turskoj. "Turski predsednik Erdogan je u centru ovog razvoja. On najkasnije od 2016. Tursku sve više pretvara u autoritarnu državu", kaže za DW autor studije Seren Hetler. Po navodima ovog stručnjaka, turska vlada iskoristila je pokušaj puča u julu 2016. za izgradnju autoritarne države.
Spoljnopolitički sukobi uznemiruju investitore
Po Hetlerovom mišljenju Erdoganova spoljna politika još je više pogoršala situaciju s turskom valutom. Ankara je intervenisala u brojnim sukobima.
Krajem septembra turska vlada se umešala i u sukob između Jermenije i Azerbajdžana oko Nagorno-Karabaha.
"Predsednik Erdogan je uvek tražio konfrontaciju - na primer u sporu oko gasa s EU ili nedavno u sukobu između Azerbajdžana i Jermenije. Ovo je pokušaj skretanja pažnje s ekonomskih problema u zemlji i učvršćivanja položaja Turske kao regionalne sile."
Studija dolazi do zaključka da sve autoritarniji kurs na unutrašnjopolitičkom planu i kurs spoljnopolitičke konfrontacije uznemiruju investitore. Budući da investitori zahtevaju sve veće kamate, Erdogan za lošu ekonomsku situaciju u Turskoj krivi međunarodne špekulante - koje redovno naziva "valutnim teroristima" ili "kamatnim lobistima".
- pročitajte i: Kriza u Turskoj - Opasnost za evropsku ekonomiju?
Međutim, Hetler može da razume oprez investitora.
"Tačno je da se turska ekonomija zadužila u inostranstvu kratkoročnim zajmovima. Tačno je i da strani investitori traže odgovarajuće kamate za rizik u koji su ušli." Pa ipak, turski šef države Erdogan je u velikoj meri odgovoran za ekonomsku situaciju u Turskoj i pad lire.
Centralna banka u Erdoganovim kandžama
Činjenica da Erdoganov autoritarni kurs nije zaustavljen ni u pogledu nezavisnog rada Centralne banke bila je posebno pogubna za poverenje međunarodnih investitora. Erdogan je od turske Centralne banke stalno tražio da snizi kamatne stope. Predsednik se nadao da će to pojeftiniti kredite i na kraju podstaći ekonomski rast. Budući da je bivši šef Centralne banke Murat Džetinkaja 2018. drastično povisio glavnu kamatnu stopu, predsednik ga je u julu 2019. oterao i zamenio poslušnim Muratom Ujsalom.
Ali, intervencija snižavanja glavne kamatne stope nije imala željeni učinak. Dogodilo se suprotno: današnja teorija ekonomije kaže da niske kamatne stope podstiču inflaciju. U Turskoj je primećeno da je vrednost lire nakon smanjenja kamatne stopa došla pod dodatni pritisak.
Studija DZ potvrđuje negativan uticaj takve odluke. Čuvari valute reagovali su nakon toga previše suzdržano i presporo - posebno kada se radilo o tome da se "povećanom rastu cena i sve većem slabljenju valute ipak suprotstave politički nepoželjnim rastom kamatnih stopa". Pa ipak, čini se da je turska vlada naučila lekciju. Nedavno je glavna kamatna stopa povećana s 8,25 na 10,25 posto.
Studija DZ pokazuje kako je različit razvoj deviznih kurseva u Južnoafričkoj Republici i Turskoj uglavnom posledica političkog faktora. Južnoafrička Republika takođe ima problema s političkom stabilnošću i nedostatkom entuzijazma koji sa sobom nose reforme; plus loše upravljanje i korupcija. Ali, ta država barem ima demokratske uslove za razvoj, slobodu medija i nezavisno pravosuđe. Glavna razlika je, međutim, u tome što je u Južnoafričkoj Republici "svaki pokušaj rezanja sloboda Centralne banke ugušen u korenu".