Evropska unija želi da Zapadni Balkan veže za sebe

„Taj osećaj bi pomalo mogao da bude kao kod dece koja dan uoči Božića čekaju na poklone“, rekao je jedan visoki službenik Evropske unije tokom priprema za sastanak na vrhu EU i šest država Zapadnog Balkana. Šefovima država i vlada Albanije, Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Sjeverne Makedonije i Kosova mogući pokloni i to zapakovani biće pokazani ove srede 13. decembra u Briselu, ali o tome ko će šta da dobije odlučuje se tek dan kasnije, u četvrtak, na sastanku na vrhu 27 članica EU, tada bez balkanskih zemalja.

Neće biti navedeni konkretni datumi prijema Albanije, Srbije, Crne Gore ili Severne Makedonije u članstvo. Evropska komisija pregovara s te četiri države o usklađivanju granica i državnih struktura s propisima EU.

Šefovi država i vlada traže odgovore i na pitanje kako da se EU pripremi za prijem novih članica. Jedinstveni su u mišljenju da sa sadašnjim pravilima i strukturama odlučivanja to neće uspeti, ali već godinama se spore oko toga šta i kako bi trebalo reformisati.

-pročitajte još: EU menja strukture kako bi mogla da se proširi

Predsednik Saveta EU Šarl Mišel je u govoru na Bledu u Sloveniji kao rok za proširenje naveo 2030. godinu, ali taj rok nije zvanično uvršćen u zajedničku izjavu sa sastanka na vrhu EU. Nemački kancelar Olaf Šolc uopšteno se zalaže za brži tempo proširenja, ali nije bio konkretniji. Berlin želi manje jednoglasnih odluka, a više zaključaka usvojenih većinom glasova. Na to mnoge male članice EU gledaju sa sumnjom, jer se boje da će izgubiti uticaj.

Veća brzina proširenja?

U Briselu vlada jedinstvo samo oko toga da je rasprava o prijemu šest balkanskih država u EU dobila novi zamah nakon napada Rusije na Ukrajinu. Time je u diskusijama o proširenju u centar pažnje dospeo bezbednosno-politički i geostrateški aspekt ulaska tih zemalja u Uniju.

Nakon početka rata u Ukrajini otvoreni su pristupni pregovori s Albanijom i Severnom Makedonijom, a Bosna i Hercegovina je dobila status kandidata. No, neizvesno je kada će biti mogući pristupni pregovori s tom disfunkcionalnom državnom tvorevinom u koju bosanski Srbi unose nemir. Bosna i Hercegovina je i 28 godina nakon ratova na području bivše Jugoslavije još uvek pod međunarodnom upravom.

-pročitajte još: Evropska unija: Svi su za proširenje, barem u teoriji

Najpre se moraju rešiti stari sukobi

Što se tiče Kosova, pojedine članice EU još uvek ga nisu priznale kao samostalnu državu, što otežava formalne korake prema pristupnim pregovorima s Evropskom unijom. Unija je od balkanskih država pre sastanka na vrhu ove srede rutinski zatražila rešavanje bilateralnih sporova u regiji kako bi se omogućio napredak.

Premijerka Srbije Ana Brnabić i kosovska predsednica Vjosa Osmani učestvovaće na samitu, ali niko ne očekuje stvarno približavanje u sukobu između Beograda i Prištine koji je ove godine eskalirao. NATO je zbog toga morao da pojača svoje prisustvo na Kosovu. Učesnici sastanka na vrhu EU i Zapadnog Balkana bi, prema nacrtu završne zajedničke izjave, od obe strane trebalo da zatraže sprovođenje sporazuma o normalizaciji, koji je već davno dogovoren.

Visoki predstavnik Unije za spoljne poslove Žozep Borelj želi da nastavi napore u pregovorima između Srbije i Kosova. Bez pomirenja članstvo u Evropskoj uniji nije izgledno ni za Srbiju, a ni za Kosovo.

-pročitajte još: U čemu je sada problem sa Ohridskim sporazumom?

Prema izveštajima EU o napretku iz novembra, šest balkanskih država učinilo je više ili manje brze korake za poboljšanje pravne države, bolje delovanje vlade i za suzbijanje korupcije. Ali, stvarnog napretka kod uklanjanja utvrđenih nedostataka nije bilo. Pregovaračka poglavlja mogla su da budu otvorena, ali nisu mogla da budu zatvorena.

Ekonomski podsticaji

Predsednica Evropske komisije Ursula von der Leyen u novembru je najavila program za podsticanje ekonomskog rasta vredan šest milijardi evra, koji će balkanskim državama i pre formalnog članstva doneti prednosti unutrašnjeg tržišta EU, te slobodnog protoka roba i ljudi. „Ekonomski program bi u idućih deset godina mogao da udvostruči ekonomska dostignuća Zapadnog Balkana“, najavila je predsednica Evropske komisije.

Od oktobra ove godine znatno su smanjene naknade za roming u mobilnom saobraćaju informacija u EU i balkanskim državama. Od iduće godine će svi građani tih zemalja po prvi moći da putuju bez vize u članice EU.

Kina i Rusija kao konkurenti

Finansijskom podrškom kod snabdevanja energijom i širenja korišćenja obnovljivih izvora energije, EU želi da balkanske države čvršće veže uz sebe i da u regionu smanji uticaj geostrateških konkurenata Kine i Rusije.

Prema jednoj analizi nemačke Fondacije nauka i politika (SWP), Evropska unija je u svih šest država Zapadnog Balkana i dalje najveći trgovinskih partner, znatno veći nego Kina ili Rusija. Kod direktnih investicija u oči upadaju Srbija i Crna Gora. U Srbiji je Kina poslednjih godina drastično povećala direktne investicije i sada je na drugom mestu, odmah iza članica EU. U Crnoj Gori je na drugom mestu (nakon EU) bila Rusija, ali Podgorica nakon izbijanja rata u Ukrajini pokušava da smanji zavisnost od Moskve, utvrdili su stručnjaci SWP.

Na samitu u Briselu lideri EU sada žele da uvere i Srbiju da podrži zajedničku izjavu u kojoj bi trebalo da budu istaknuti spoljnopolitički ciljevi Unije i smanjenje uticaja Rusije. Osim toga, sve države Zapadnog Balkana trebalo bi da se pridruže sankcijama protiv Rusije.

Ali, malo je verovatno da bi tom kursu mogao da se priključi i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji vlada s autokratskim tendencijama. Zvaničnici institucija EU u Briselu ističu da Srbiju na samitu niko ni na šta neće da prisiljava. Pristupni pregovori s Beogradom se nastavljaju, pa ča i ako on u potpunosti ne podržava spoljnu politiku Evropske unije.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.