Evropi je potrebna stabilna Italija

Komentar: Bernd Rigert, DW

Kriza vlade u Italiji odraziće se na kompletnu evro-zonu, ali i na celu Evropu. Ostavka italijanskog premijera nije samo deo političkog folklora, tipičnog za ove krajeve, već i problem, koji bi prilično mogao da omete borbu protiv privredne krize u Evropskoj uniji.

Samo devet meseci od preuzimanje funkcije predsednika vlade, pro-evropski političar Enriko Leta, napušta premijersku fotelju. Popušta u unutarstranačkoj borbi protiv mladog, ambicioznog rivala Matea Rencija. Istovremeno, sa otporom „penetrantnog konzervativca“ Silvija Berluskonija, Leta je nakon višemesečnog političkog ratovanja uspeo da izađe na kraj. Berluskoni, 2013. godine gubi funkciju i uticaj, biva izbačen iz Senata i pravosnažno osuđen. Ali odlazeći premijer tome nije mogao dugo da se raduje. U decembru mu iz ruku izmiče kormilo u stranci. Funkciju šefa italijanskih socijaldemokrata preuzima Renci, koji verovatno želi da bude i novi premijer.

U evropskim krugovima i među liderima zemalja EU, Enriko Leta je zbog svog mirnog, ali promišljenog držanja, bio poštovan i cenjen. Uspeo je politički da stabilizuje zemlju, nakon nejasnog ishoda parlamentarnih izbora prošle godine, formiravši veliku koaliciju, u kojoj je do novembra bila i Berluskonijeva stranka. Ipak, velike reforme u Italiji, Leta nije mogao da sprovede, mada je Evropska komisija ocenila da se na ekonomskom planu u toj zemlji konačno vidi „svetlo na kraju tunela“. Finansiranje ogromnih rashoda i otplaćivanje velikog državnog duga, delovalo je podnošljivo. Ta relativna stabilnost, koja je u vremenima privredne krize za Italiju bila izuzetno važna, sada je izgubljena. Na finansijsko tržište, među investitore i potencijalne kupce državnih obveznica, unose se nervoza i nesigurnost.

Povratak krize evra?

Pretnje i rizik postoje, pa tako i opasnost od državnog bankrota nije isključena. Kriza evra bi ponovo mogla da se rasplamsa. Evropska unija bi morala da učini sve, kako bi se zabrinutost za Italiju, pokazala neopravdanom. Jer ukoliko kriza vlade potraje i dođe do ponovnog političkog haosa, zbog kojeg bi Rim mogao da zatraži pomoć iz EU fondova za spasavanje evra, onda će svaka dalja akcija biti prilično skupa. Italija je važan igrač, neki bi rekli „previše velika da bi propala“. Prepustiti je neizvesnoj sudbini nije rešenje. Međutim, državni dugovi ove zemlje toliko su veliki, da bi programi finansijskog oporavka, mogli da opterete evro-zonu i Evorpski stabilizacioni mehanizam (ESM).

Mateo Ranci je gradonačelnik Firence, nema iskustva u vođenju nacionalne vlade, ali zato najavljuje „teške reforme“. Nekonvencionalni socijaldemokrata se sa političkim neprijateljem Silvijom Berluskonijem, savetovao o eventualnim izmenama izbornog zakona u zemlji. Ipak, ono bez čega, potentcijalni premijer, neće moći da uradi ništa, jeste da obezbedi funkcionalnu većinu u oba doma italijanskog parlamenta. Zadatak je prilično težak, jer se bivši koalicioni partner socijaldemokrata, ministar unutrašnjih poslova Anđelino Alfano, već izjasnio za raspisivanje izbora. Istovremeno, njegovo političko krilo sustigle su podele, kada je zbog ulaska u veliku koaliciju, izgubio podršku partijskih kolega, naklonjenih Berluskoniju.

Borba za moć sa neizesnim ishodom

Renci bi mogao da uđe u koaliciju sa pokretom „Pet zvezdica“, komičara Bepea Grila, koji je na izborima od pre godinu dana, pridobio podršku 30 odsto birača. S druge strane, Grilo je (barem do sada) saradnju sa drugim strankama odbijao. Među spornim pitanjima našla se i njegova izjava o nemačkoj dominaciji u Evropskoj uniji. Predsednik Italije, Đorđo Napolitano, pozive na nove izbore smatra smešnim, naročito u trenucima teške ekonomske krize. Nije isključeno da bi, barem na određene vreme, Italija mogla da dobije ekspertsku vladu, jer predsednik Italije ima ovlašćenja da je kao prelazno rešenje inicira i formira.

Narednih sedmica, a verovatno i meseci, italijanski političari će se najverovatnije baviti isključivo sobom. Cenu toga platiće brojni nezaposleni građani i vlasnici malih preduzeća, koji se bore za opstanak. A nezadovoljstvo naroda Italije, odraziće se i na predstojeće evropske izbore (zakazane za maj). Profitiraće anti-evrospke političke struje, poput pokreta „Grilini“. Kriza u zemlji biće samo dodatno produbljena i dovesti do politički „neobuzdane“ Italije, bez vlade na čelu. Brisel u ovom trenutku, može samo da se nada, da do tog scenarija ipak neće doći.

Silvio Berluskoni, neukrotivi konzervativni moćnik, mogao bi da se postara za još jedno iznenađenje, jer razmatra mogućnost kandidature na izborima za Evropski parlament. Možda će u toj potrazi za političkim trikovima, pronaći i način, kako ponovo da stekne uticaj na domaćem terenu. Za „kavaljera“ Berluskonija je novi talas političkih tenzija u zemlji poklon, a za Evropu i Italiju – noćna mora.

Komentar: Bernd Rigert / jl
Odgovorni urednik: Ivan Đerković