Gaženje prava ljudi od Damaska do Vašingtona

Trenutak u kojem Hjuman rajts voč (Human Rights Watch – HRW) predstavlja svoj izveštaj za 2013. godinu pažljivo je odabran. Učinjeno je to u utorak, dan pred dugo iščekivanu mirovnu konferenciju o Siriji. Od te države trenutno nema opasnijeg mesta za život niti mesta gde osnovna ljudska prava manje vrede. Direktor HRW Kenet Rot (fotografija gore) govori o „ciljanim ratnim zločinima“ režima u Damasku, kako bi se civili primorali na beg. Ali medalja ima više od jedne strane. Ratne zločine masovno čine i grupacije koje se eufemistički nazivaju „pobunjenicima“, a među kojima dominiraju radikalni islamisti. Osim toga, Rot posebno kritikuje međunarodnu zajednicu koja je, kaže, bila inertna i kao izgovor koristila mirovnu konferenciju o Siriji gde će se navodno sve rešiti. HRW traži da se zločini ne zaborave te da se odgovorni izvedu pred lice pravde, ali pre svega da se obezbedi nesputani protok humanitarne pomoći.

SAD ukidaju privatnu sferu

Kakva je prošla godina bila u sferi ljudskih prava najbolje pokazuje što je posle priče o Bašaru al Asadu direktor HRW odmah govorio o Baraku Obami i njegovim tajnim službama. Sjedinjene Države su potpuno zakazale u zaštiti privatne sfere pojedinaca i tu ništa neće promeniti ni „reforma“ tajnih službi koju je najavio predsednik Obama. „On će i dalje sakupljati enormne količine podataka“, kaže Rot. „Baš se radujem što više neće prisluškivati mobilni telefon Angele Merkel… ali nije o tome reč“, dodaje. Umerena pohvala Vašingtonu ide jedino za male pomake u politici rata bespilotnim letelicama. Na Kapitolu se sve češće govori o striktnoj kontroli tih napada, ali Rot dodaje da primer Jemena pokazuje da se u praksi uz pomoć bespilotnih letelica i dalje odstreljuju brojni civili.

Ukrajinska „putineska“

HRW kritikuje i sporni zakon koji je ukrajinska vlast donela kako bi ograničila pravo na proteste. „Važno je da EU i SAD nastave pritisak na Ukrajinu kako bi Vlada povukla nove drakonske zakone“, kaže Hju Vilijamson, koji je u ovoj organizaciji za ljudska prava zadužen za Evropu. Direktor Kenet Rot je govorio o „putineski“ – zakoni u Ukrajini sve više liče na susednu Rusiju. Dobro je što se kritikama stanja ljudskih prava u Rusiji pridružio i novi ministar spoljnih poslova Nemačke Frank-Valter Štajnmajer. „U svom prvom mandatu na mestu šefa diplomatije, Štajnamjer je tek nevoljno kritikovao Rusiju“, kaže Rot. On veruje da Kremlj reaguje samo na direktnu javnu kritiku.

Davljenici ne zanimaju EU

Onda je na red došla Evropska unija koja „preduzima više da spreči izbegličke brodove da stignu u Evropu nego da spasi ljude od utapanja“. Prioriteti bi morali da se obrnu, smatra Rot. Osim toga, stanje manjinskih prava u EU nije najbolje. Sa diskriminacijom se susreću pre svega Romi. Proterivanje i nerazumevanje za potražioce azila u raznim zemljama – uglavnom Rome – ukazuje na netolerantnost u Evropi, dodaje Rot. Na tapetu širom sveta su i druge grupe ljudi: žene u Indiji, muslimani u Mjanmaru, ili homoseksualci u Ugandi ili Rusiji. Tako je HRW nažalost i za 2013. morao da konstatuje jadno stanje ljudskih prava u svetu – na istoku, zapadu, u autokratijama i „demokratijama“. Ova godina ne obećava bolji izveštaj.

Autorka: Naomi Konrad / nr
Odg. urednik: Ivan Đerković