Glasno ćutanje Ankare

Prema predlogu Abdulaha Odžalana, kojeg je u turskom zatvoru na ostrvu Imrali kod Istanbula posetilo izaslanstvo Kurda, već za četiri do pet meseci bi mogao biti okončan sukob koji između Turske i kurdskih pobunjenika traje već tridesetak godina. Prema tom planu se traži amnestija za borce Radničke partije Kurdistana (PKK), razgovori o reformi Ustava Turske kako bi se ojačala lokalna samouprava i konačno, predviđa potpuno razoružanje boraca PKK.

To je novi podsticaj mirovnim pregovorima Turske i Kurda koji su praktično stali nakon velikih nemira ovog oktobra kada su Kurdi protestovali zbog turske politike prema Siriji. Uprkos tome što je Odžalan u turskom zatvoru, još od 2012. ga vlast priznaje kao partnera u pregovorima i time indirektno i kao vođu Kurda. Isto tako, obe strane i dalje tvrde da žele postići mir nakon toliko decenija sukoba koji su odneli najmanje 40 hiljada ljudskih života.

Cena mira

Ipak, u ovim predlozima kurdskog vođe ima i ozbiljnih poteškoća. Temeljno pitanje na koje još nema odgovora je na koje je političke ustupke spremna vlada Turske kako bi postigla mir s Kurdima i PKK. Na zapovest Odžalana je PKK još 2013. proglasio prekid oružanog delovanja, ali proteklih sedmica je to primirje, posebno na jugoistoku Anatolije nastanjenom Kurdima, bilo i više nego krhko. Jer PKK i dalje zadržava pravo da se vrati oružanoj borbi kako bi time podstakao političko rešenje njihovih problema. Kurdski vođa upozorava da preti „izbijanje haosa“ ukoliko se ne postigne mirovni sporazum.

Turski premijer Ahmet Davutoglu do sad nije dao ni jedan znak da li je uopšte Ankara spremna na ustupke Kurdima. Kod ustavnih promena se u načelu radi o dva problema, jedno je definisanje građana Turske – koji su još uvek nacionalno određeni – i drugi je problem pitanje lokalne samouprave, posebno u predelima gde žive nacionalne manjine.

Teško do kompromisa uoči izbora

Vejsel Ajhan, direktor politikološkog instituta IMPR u Ankari, smatra da je ova ćutnja turske vlade jedna od najvećih prepreka u mirovnom procesu: „Vlada do sad nije dala nikakav predlog“, kaže ovaj stručnjak. I to ni kad je reč o definiciji građana Turske, ni u konkretnim pitanjima lokalne samouprave poput školske nastave na drugim jezicima i drugim pitanjima. On upozorava da vreme ističe jer će se najkasnije u junu u Turskoj održati parlamentarni izbori. To je važno i za turskog premijera Davutoglua i vladajuću stranku AKP, baš kao i za kurdsku stranku HDP. A u žestini predizborne borbe teško da ima mesta i volje za postizanje kompromisa.

S njim se slaže i Tarhan Erdem iz instituta za ispitivanje javnog mnjenja Konda. U ozbiljnim mirovnim pregovorima bi ova turska vlada trebalo da pristane na značajne ustupke Kurdima, kako kada je reč o ublažavanju zakona za borbu protiv terorizma baš kao i kad je reč o ostavljanju više prostora za odluke jedinicama lokalne samouprave. Ali vladajuća AKP takvim ustupcima uoči izbora jedva može šta dobiti: bez obzira na sve, Kurdi će i dalje glasati za svoje predstavnike, a postoji mogućnost da će izgubiti naklonost i glasove birača iz redova turskih nacionalista.