Godine Joahima Gauka

Deset godina je Gauk bio na čelu ustanove koja je upravljala dokumentima DDR-ovog Štazija. On je 1990. kao borac za građanska prava bio izabran u poslednju Narodnu skupštinu Istočne Nemačke, koja ga je i predložila na tu dužnost – a savezna vlada prihvatila. Do danas se o toj ustanovi nezvanično govori kao o „Gaukovoj“.

Nakon što je 2000. napustio „svoju ustanovu“, Gauk je radio kao publicista i politički aktivista. SPD i Zeleni nominovali su ga za predsedničku dužnost nakon iznenađujućeg povlačenja saveznog predsednika Horsta Kelera. Međutim, u poslednjem izbornom krugu porazio ga je kandidat tadašnje CDU/CSU-FDP vlade Kristijan Vulf.

Dve godine kasnije i Vulf je podneo ostavku. I opet su opozicione stranke predložile Gauka. Tog puta podržala ga je i savezna vlada. Na dužnost saveznog predsednika velikom većinom je izabran 18.3.2012.

Joahim Gauk bio je drugačiji od svojih prethodnika. Bio je prvi predsednik koji nije bio član neke stranke. I prvi koga na zvaničnim sastancima i putovanjima nije pratila njegova supruga, već životna partnerka Danijela Šat, s kojom je u vezi od 2000. Sa svojom suprugom Gerhilde Gauk, s kojom ima četvoro dece, rastao se pre 25 godina (ali još nisu razvedeni).

Gauckova centralna tema je: sloboda. Prema njemu, sloboda nije automatski sreća ili zadovoljstvo, već egzistencijalna (samo)odgovornost svakog građanina – nezavisno od državne moći.

Kao međunarodno-pravni predstavnik Savezne Republike Nemačke, Gauk je posetio mnoge zemlje i kolegince i kolege po dužnosti. I nije uvek bio diplomata: u Turskoj je vladi tadašnjeg premijera Erdogana u aprilu 2014. zamerio zbog cenzure, vršenje pritiska na pravosuđe i autoritarni stil. Erdogan je bio besan, a Gauk je ostao opušten: „Ja sam samo uradio ono što mi je bila dužnost“.

U martu 2016. Gauk je sa studentima u Šangaju razgovarao o nepoverenju koje nastaje između države i građana ukoliko vlada ne dobije legitimitet na slobodnim izborima. Gauk je govorio o DDR-u, a kineske vlasti su tekst cenzurisale. Neizgovorene paralele ipak su pronašle put do publike, necenzurisani prevod se pojavio na internetu...

Dva meseca nakon posete Turskoj 2014, kada je obišao jedan kamp za izbeglice na granici sa Sirijom, Gauk je upozorio na rastući broj izbeglica koje preko mora stižu do Evrope i naglasio kako bi trebalo delovati: brži postupci dodeljivanja azila, zajednička akcija partnera u EU, više pragmatizma u okviru onog što je politički moguće. To je bilo 14 meseci pre nego što je Merkelova rekla: „Uspećemo!“

Joahim Gauk je tokom svog mandata vratio ugled dužnosti saveznog predsednika. Nakon što su njegova dva prethodnika prevremeno napustili položaj, on je na vrlo ljudski i odgovoran način opravdao odustajanje od novog mandata. Rekao je da ne može da garantuje da će zdravstveno izdržati da provede još četiri godine na čelu države.

U svom poslednjem velikom govoru, Gauk je Nemce ohrabrio da imaju više samopouzdanja. Pozvao ih je da budu „prosvećene patriote“. Ono što će ostati dublje u sećanju jeste njegov kontinuirani pledoaje za slobodu. A nju predsednik u odlasku, kako je to rekao Frank-Valter Štajnmajer nakon izbora za Gaukovog naslednika, „otelotvorava sa svakom niti svoga bića“.