Govor na Sorboni: da li će Makronove poruke čuti u EU?

Reč „paradigma“ francuski predsednik Emanuel Makron pomenuo je dvadesetak puta u svom govoru u kome se založio za veću evropsku integraciju.

„Ovo je randevu sa istorijom — Evropa bi mogla da umre“, upozorio je Makron pred stotinama slušalaca u amfiteatru pariske Sorbone, jednog od najstarijih univerziteta u Evropi.

Predsednik je pozvao na više evropskih integracija, založio se za novu, zajedničku komercijalnu industriju i odgovarajuću evropsku odbrambenu strategiju – verovatno sa sopstvenim odbrambenim raketnim štitom.

„Ključno je da Rusija ne dobije rat u Ukrajini [koji je Moskva započela invazijom pre dve godine]. Evropska bezbednost je u pitanju“, rekao je.

„Evropa može biti jaka samo ako je prosperitetna [...] Moramo da prestanemo da budemo naivni i bolje zaštitimo našu industriju“, dodao je Makron.

Predsednik je pozvao na sistem „evropskih preferencija“ u pet oblasti: veštačka inteligencija, kvantne tehnologije, svemirska tehnologija, biotehnologija i nove energije.

Kako će reagovati druge zemlje-članice EU?

Sofi Pornšlegel iz briselskog trusta mozgova „Evropa Žaka Delora“ podseća da se Makron u svom govoru bavio temom koju je izneo i pre sedam godina u svom prvom govoru o Evropi na Sorboni. Tada je pozivao na više „evropskog suvereniteta“.

„Makron ima dobar osećaj za ono što je relevantno u politici. On razume kako Evropa funkcioniše i s pravom kaže da je potrebna veća saradnja i integracija, što je jedini način da se odbrani evropski interesi“, kaže Pornšlegel i ocenjuje da je dobro što jedan od glavnih evropskih lidera zauzima takav proevropski stav.

„Biće zanimljivo videti kako će reagovati druge članice Evropske unije, da li će prihvatiti neke od njegovih ideja“, kaže Pornšlegel.

Iz Jelisejske palate nedavno su izneli ocenu da je veći evropski suverenitet zaista postignut od 2017. „Na inicijativu Francuske, EU je bila ujedinjena u podršci Ukrajini. Došli smo do zajedničke industrijske i tehnološke politike, i promenili naš pogled na sporazume o slobodnoj trgovini u cilju bolje zaštite evropske industrije“, rekao je portparol francuskog predsednika i zaključio: „Normalno je da Francuska dâ doprinos sledećoj strateškoj agendi EU.“

O petogodišnjoj mapi puta zemlje-članice Evropske unije raspravljaće krajem juna.

Sofi Pornšlegel se slaže s tim stavom – bar u određenoj meri: „Neki od njegovih predloga iz 2017. nisu ostvareni – recimo budžet evrozone i mnogo jača poreska saradnja. Ali, Makron bar ima nove ideje za Evropu, za razliku od drugih zemalja, poput Nemačke, koje samo blokiraju stvari“, kaže ekspertkinja briselskog trusta mozgova.

„Ne samo evropski govor“

Benjamin Morel, politikolog i predavač javnog prava na Univerzitetu Pariz-Panteon-Asas, smatra, međutim, da je Makron imao još nešto na umu.

„Evropa je jedno od ključnih Makronovih pitanja, a njegov je cilj da poboljša trenutno mračne izglede svoje stranke uoči junskih parlamentarnih izbora za Evropski parlament“, kaže Morel za DW.

Poslednje ankete predviđaju da će Valeri Hajer, kandidatkinja Makronove Renesansne partije, osvojiti oko 16 odsto glasova – dok bi Žordana Bardelu iz ekstremno desničarskog Nacionalnog saveza (Rassemblement National, RN) mogla da prikupi čak 30 odsto. I to nije sve: socijalističko-centristički kandidat Rafael Gluksman odmah je iza Hajer.

„Loš rezultat na izborima za Evropski parlament pretvorio bi njegov mandat u hromo predsedništvo i uništio ono što je ostalo od njegovog autoriteta“, smatra Morel.

Kako pokazuju najnovija istraživanja, manje od trećine francuskih birača trenutno ima pozitivno mišljenje o predsedniku Makronu.

„I sumnjam da će Makronov govor u Sorboni ispuniti entuzijazmom francuske glasače“, kaže Morel.

S njim se slaže i Katrin Fijeski, gostujuća saradnica Centra za napredne studije Robert Šuman pri Evropskom univerzitetskom institutu u Firenci i autorka knjige „Populokratija“ (Populocracy).

„Pritom je to veoma neobično, jer je prema istraživanjima javnog mnjenja većina Francuza proevropski orijentisana i snažno se protivi Fregzitu, odnosno izlasku Francuske iz EU“, kaže ona za DW.

„Ali, čini se istovremeno da oni uzimaju Evropu i evro zdravo za gotovo i mnogi od njih nemaju problema da glasaju za veoma antievropski orijentisan RN“, dodala je ona.

Za Fijeski govor Makrona u Sorboni nije ličio na kampanju.

„On je razmatrao ono što je urađeno u Evropi i govorio da moramo da uradimo mnogo više – ali nije se obraćao francuskim biračima“, rekla je ona.

Ako se trenutni trend nastavi, RN bi mogao da osvoji više mesta u Evropskom parlamentu nego 2019. godine, kada je dobio 23 odsto glasova.

S obzirom na to da i drugi krajnje desničarski pokreti širom Evrope takođe po anketama uživaju snažnu podršku, nacionalistički blok „Identitet i demokratija“ mogao bi da pretekne Makronovu EU grupu „Obnovimo Evropu“, trenutno treću po veličini grupu poslanika u Evropskom parlamentu i izuzetno uticajnu kada su u pitanju odluke koje se tiču EU.

„Pobeda Lepenove imala bi katastrofalne posledice“

„To ne znači da će krajnja desnica zavladati Evropskim parlamentom, ali što je njihova poslanička grupa veća, veća je i verovatnoća da će druge grupe, poput Evropske narodne partije (EPP) desnog centra, usvojiti stavove krajnje desnice kako bi održali vlast. Oni to već i čine, na primer kada je u pitanju imigracija“, rekao je Pornšlegel.

„To omogućava krajnjoj desnici da deluje ’normalnije’, što bi moglo da im pomogne da pobede na nacionalnim izborima i ostvare uticaj na nivou Evropske unije kroz moćan Savet EU“, dodao je istraživač.

Analitičari dakle više ne otpisuju ni mogućnost pobede krajnje desnice na predsedničkim izborima u Francuskoj 2027. Neki čak optužuju predsednika Makrona da je „normalizovao“ RN usvajanjem nekih stavova te stranke. Jedan primer je nedavni francuski zakon koji pooštrava imigraciona pravila.

Pornšlegel pritom smatra da bi pobeda liderke RN Marin Lepen imala katastrofalne posledice po Evropu.

„To bi bio konačni udarac takozvanom ’francusko-nemačkom motoru’, odnosno saradnji Francuske i Nemačke, koja je ključna za to da se EU kreće napred“, upozorava ona.

Ipak, Makron je na Sorboni bio nepokolebljiv poručujući da ga neće uplašiti rastom populizma.

„Najbolji način da uzvratimo jeste da damo obećanja koja možemo da ispunimo. A možemo da povratimo kontrolu nad svojom sudbinom“, rekao je. I zaključio: „Treba da verujemo u naše evropske vrednosti i u humanizam.“

Ovaj članak je prvobitno objavljen na engleskom.