Haški sud više nikoga ne plaši

Kada je 1998. usvojen Statut Međunarodnog suda za ratne zločine, tadašnji generalni sekretar UN Kofi Anan govorio je da se radi o „poklonu i nadi za buduće generacije“. Međunarodni krivični sud je trebalo da osigura da zločini počinjeni u ratovima i građanskim ratovima ne prođu nekažnjeno. Tako da niko više nije trebalo da se oseća bezbednim od ruke pravde – pa ni moćni vladari.

Ali 16 godina kasnije ova nada se pretvorila u gorko razočaranje. Prvo je početkom decembra ovaj sud u Hagu obustavio istragu protiv predsednika Kenije Uhurua Kenijate. Kenija je doduše zvanično sarađivala s Tribunalom, ali je, prema izjavama samih istražitelja, u stvari onemogućavala istragu.

Krajem protekle sedmice je glavna tužiteljka Fatu Bensuda (na naslovnoj fotografiji) obznanila da se obustavlja istraga za zločine počinjene u Darfuru protiv šestorice Sudanaca među kojima je i predsednik te zemlje Omar al Bašir. Bensuda se žali da ni Savet bezbednosti, a ni međunarodna zajednica nisu učinili napore da se optuženi uhapse. I to što je izostala politička podrška međunarodne zajednice nije im ostavilo izbora „nego da istragu zamrznu“, kaže ona.

Nije uhapšen uprkos poternici

Stručnjaci smatraju da gotovo ne postoje šanse da se istraga ponovo pokrene. Međunarodni krivični sud pak nema sopstvenih sredstava kojima bi omogućio sprovođenje istrage. On mora da se oslanja na nacionalne vlade da optužene isporuči Hagu.

Jedan od važnijih sredstava pritiska su zapravo odluke Saveta bezbednosti. U konkretnim slučajevima Kenijate i Al Bašira, međunarodna zajednica nije ništa preduzela kako bi naterala zemlje da sarađuju sa Međunarodnim sudom za ratne zločine. Al Bašir je uprkos poternici putovao u brojne zemlje koje pak nisu nalazile za shodno da ga uhapse. „Ne verujem da će Savet bezbednosti koji do sada ništa nije učinio ubuduće bilo šta promeniti“, smatra sudanski politički analitičar Magdi al Gizuli. Dodaje da će proces protiv Al Bašira jednostavno propasti.

Međunarodni sud za ratne zločine je posebno sporan za šefove država i vlada afričkih zemalja. Smatraju da je diskriminatorski nastrojen prema Afrikancima. Al Bašir se, nakon što je obustavljena istraga protiv njega, hvalio da je pobedio „kolonijalistički sud“. A upravo to je „nova katastrofa za globalni status Međunarodnog krivičnog suda“, kaže je Ulrih Delius iz nemačke nevladine organizacije Društvo za ugrožene narode. Delius u razgovoru za DW traži podršku i njemačke vlade, ali „ne samo rečima i mesečnim čekom“ već i odgovarajućim političkim pritiskom.

Pred sudom samo bivši moćnici

Razočaranje među aktivistima za ljudska prava donekle je razumljivo – mada ni oni sami teško da su mogli da gaje nade. „Sama ideja stvaranja univerzalnog krivičnog suda, koju je propagirao Kofi Anan, bila je naivna od samog početka“, kaže holandski aktivista za ljudska prava Harmen van der Vilt. Jer, Savet bezbjednosti ne može zemlje protiv njihove volje naterati da sarađuju sa sudom.

Ali, ovo sve ipak ne znači da će sud propasti u potpunosti. Par slučajeva iz Konga je uspešno okončano, među njima i oni protiv bivših vođa paravojnih jedinica i dece-vojnika Tomasa Lubange i Žermena Katange. Pred sudom je i Loran Gbagbo, nekadašnji predsednik Obale Slonovače.

No, ovaj i slični slučajevi pokazuju, smatra Van der Vilt, da se pred sud izvode samo bivši moćnici. „Ipak, i te presude imaju značaj jer se svaki šef države mora zapitati šta će se desiti kada jednom izgubi moć“, dodaje on.