Hrišćani beže iz Egipta

Tamer Refat Salama već je spakovao kofere. Za nekoliko dana trebao bi da dobije vizu i ode u Sjedinjene Američke Države. Taj koptski hrišćanin već dugo sanja o iseljenju nadajući se ravnopravnosti i slobodi veroispovesti. „U Egiptu se kao Kopt osećam diskriminisano, naročito na poslu“, kaže on.

Tamer nije jedini. Prema navodima egipatske organizacije za ljudska prava (Egyptian Union for Human Rights), od rušenja Mubaraka oko 100.000 Kopta napustilo je Egipat. Svi oni su, kao i 29-godišnji Tamer, većinom mladi i dobro obrazovani, ali u svojoj domovini ne vide šanse i smatraju da ih ugrožavaju radikalni muslimani i Vojno veće. Strahuju za svoju budućnost.

Krvavi napadi na hrišćane

Još od Naserovog državnog udara 50-ih godina, Kopti su u Egiptu sistematski diskriminisani. Retko dobiju pravo da grade crkve, praktično nemaju mogućnost da dođu do vodećih pozicija u državi. Gotovo svake godine događaju se nasilni napadi na tu versku zajednicu. U Egiptu živi oko osam miliona koptskih hrišćana, što je oko deset odsto ukupnog egipatskoga stanovništva.

Napadi su učestali nakon rušenja Mubaraka i postali su radikalniji i krvaviji. Početkom marta, u jednom predgrađu Kaira zapaljena jedna crkva. Usledili su sukobi u kojima je poginulo 13 ljudi. Dva meseca kasnije zapaljene su još dve crkve. U sukobima između muslimana i hrišćana poginulo je 15 ljudi. Početkom aprila salafistički muslimani napali su jednu crkvu na jugu Egipta. U Kairu su protiv toga zajedno demonstrirali hrišćani i muslimani, ali demonstracije su 9. aprila završile u najvećem krvoproliću od kraja revolucije protiv Mubaraka: poginule su 24 osobe.

Nagib Gabrijel iz Egipatske unije za ljudska prava zabrinut je za budućnost egipatskih hrišćana: „Pre revolucije hrišćani su diskriminisani samo indirektno, nakon revolucije salafisti i muslimanska bratstva napadaju ih otvoreno i direktno.“

Napadači prolaze nekažnjeno

Vojno veće toleriše napade radikalnih muslimana na hrišćane, a možda ih i ohrabruje i podstiče. Jer, napadači se ne kažnjavaju. Vojno veće do sada nikoga nije izvelo pred sud, dok aktivisti za demokratiju i blogeri gotovo svakodnevno bivaju saslušavani po hitnom postupku i zatvarani. To ohrabruje radikalne muslimane.

Na video-snimcima vidi se da je kod gotovo svih nasilnih izgreda prisutna bila i vojska i da je to mirno posmatrala. Nije intervenisala ni kad su hrišćani linčovani. Krvoproliće od 9. aprila vojska je čak podstakla. Vojna jedinica koja je tamo bila prisutna pucala je na nenaoružane hrišćane i gazila ih vojnim vozilima.

Od izgreda, nasilja i haosa profitiraju Vojno veće i stare strukture. Jer, mnogi Egipćani čeznu za bezbednošću, stabilnošću, za čvrstom rukom – samo tako Vojno veće može da ostane na vlasti. Ipak, neće svi Kopti napustiti Egipat. Bešoj Fajez ostaje. On želi da promeni svoju zemlju: „Ostajem ovde da bismo rešili problem. Iako imamo različite religije, svi smo mi Egipćani.“

Dalek put do slobode

Bešoj Fajez zalaže se za Egipat bez predrasuda, bez diskriminacije. On izlazi na ulicu i razgovara s ljudima, bori se za svoja prava kao koptski hrišćanin, za slobodu u Egiptu. Mnogi drugi već su izgubili nadu. Tamer se nada da će bezbednost i slobodu veroispovesti naći u Americi. „I tamo ima pravoslavnih crkava, verskog života kao i u Egiptu“, kaže on.

Za život u slobodi Tameru je potrebna samo još viza i da pređe put od nekoliko hiljada kilometara. Za ljude u Egiptu put do slobode mnogo je duži. Tamer može da zamisli da će se jednoga dana vratiti. Ali, samo ako u Egiptu bude vladala stvarna sloboda, ako tamo bude mogao da živi bez straha.

Autori: Viktoria Kleber / Anto Janković
Odgovorni urednik: Ivan Đerković