Iran, papa i međunarodna politika

Poseta predsednika Irana Hasana Rohanija Evropi, odvija se u ne baš mirnim vremenima. Vlada Bahreina je tokom ove sedmice saopštila da je otkrila terorističku ćeliju povezanu sa Irakom i Iranom. Iran se, tvrdi vlada u Manami, „kontinuirano meša“ u unutrašnje poslove susedne zemlje i pokušava da tamo izazove „međukonfesionalne napetosti“.

Skoro istovremeno, Saudijska Arabija sačinila je memorandum u kome se od Komiteta za ljudska prava Ujedinjenih nacija traži da osudi Iran i Rusiju zbog intervencije u Siriji. Memorandum podržavaju SAD, Velika Britanija, Francuska, kao i više arapskih država. U prvoj reakciji na taj dokument, vlada Irana je protestovala što se pripadnici njene Revolucionarne garde koji se nalaze u Siriji nazivaju „teroristima“.

Nezavisno od toga koliko prebacivanja na račun Irana u pojedinim slučajevima imaju osnova, ona pokazuju da je i četiri meseca nakon potpisivanja Sporazuma o atomskom programu, uloga te zemlje na međunarodnom planu i dalje sporna. Rohanijeva poseta Italiji, tokom koje će se sastati i sa papom, zato je u prvom redu spoljnopolitički signal, ocenjuje Džamshed Farudži, šef redakcije DW-a na jeziku farsi koji se koristi u Iranu. Ta poseta nema neku veliku ulogu na unutrašnjepolitičkom planu u Iranu. Većina Iranaca liberalno je nastrojena i oni nemaju nikakvih problema sa Jevrejima ili hrišćanima.

Ta poseta, prvenstveno je poruka da Teheran želi da izađe iz međunarodne izolacije i pokaže novo lice svetu. „Iran želi da pokaže da se promenio i da se ponaša kooperativno. Vlada želi da normalizuje odnose sa drugim zemljama. To bi trebalo da bude i poruka sa susreta sa papom“, tvrdi Farudži.

Kurs ka stabilizaciji prilika ili ka ekspanziji?

Još uvek je otvoreno pitanje da li će ta poruka biti i primljena. Spoljnopolitički kurs Irana u ovom trenutku je dvoznačan. Iran se angažuje za trajnu stabilnost regiona, prenosi nacionalna iranska novinska agencija Tasnim njuz. Nasuprot tome, list Galf njuz iz Dubaija ocenjuje da Iran sledi ekspanzionističku strategiju.

Činjenica je da su arapski susedi Irana trenutno vrlo nervozni zbog aktivnosti te zemlje. Tokom protekle sedmice je tako stigla vest da vlada u Teheranu računa s brzom isporukom ruskih protivavionskih raketa.

Posebnu zabrinutost izaziva iranska intervencija u Siriji. Islamska republika tamo je uspostavila armiju od oko 200.000 boraca, koju uglavnom čine dobrovoljci alaviti. Te snage danas su jače od regularne sirijske armije, tvrdi ekspert za Iran Saheb Sadehi na internet-portalu Al-Monitor. One ne slušaju komande Damaska, već Teherana.

Zaista, nema ni govora o promeni spoljnopolitičkog kursa Irana, smatra i Džamshed Farudži. Iran pokušava da ojača svoju poziciju u regionu. „Indirektni rat između Irana i Saudijske Arabije ne samo da se nastavlja, već je intenziviran i time je postao još opasniji.“

Najuticajnije sile šiita i sunita nisu suprotstavljene samo u Siriji, Jemenu, Libanu i Iraku. I Bahrein i Avganistan takođe postaju zemlje u kojima se direktno sukobljavaju interesi Irana i Saudijske Arabije.

Krhko partnerstvo s Rusijom

Iran se, doduše, u Siriji nalazi na strani Rusije. Te dve zemlje imaju zajednički interes da unište terorističku organizaciju „Islamska država“. Međutim, piše Saheb Sadegi, te zemlje dugoročno gledano imaju različite interese. On upozorava da se spoljnopolitički kurs Teherana ne sme tumačiti samo iz religioznog, odnosno ideološkog ugla. Bitno je još nešto: „Za Iran je odlučujuće da budući politički sistem u Siriji zastupa politiku koja će se suprotstavljati Izraelu i koja će i dalje imati ulogu veze između Teherana i pokreta Hezbolah u Libanu.“

Rusija nema interes za tako nešto. Vlada u Moskvi neguje dobre odnose sa Izraelom. Obe strane žele da izbegnu bilo kakve napetosti. Rusiju ipak brine da bi Iran, dugoročno gledano, mogao da se približi Zapadu i da na osnovu postignutog sporazuma o atomskom programu, te veze stabilizuje i učvrsti. Tada bi Moskva izgubila još jednog važnog partnera u regionu.

Pitanje Izraela

Iran se nalazi u kompleksnoj situaciji. Sa Rusijom, ali i sa SAD i ostalim državama Zapada, on deli interes da se suzbije terorizam IS, Al Kaide i drugih sličnih organizacija koje svoje borce regrutuju među muslimanima sunitima. Iran je, međutim, izolovan u svojoj politici suprotstavljanja Izraelu. Dugoročno gledano, ta zemlja stoga mora da se odluči da li joj je važnije neprijateljstvo prema Izraelu ili dobri odnosi sa Rusijom i SAD. I jedno i drugo ne ide. Nastavak neprijateljstva prema Izraelu, znači i nastavak izolacije. Hasan Rohani želi da boravkom u Italiji zadobije međunarodno poverenje Da li će ga i dobiti, zavisi od toga kakve signale o budućoj spoljnoj politici svoje zemlje pošalje tokom ove posete.

To je od velikog značaja i za interese Zapada. Sve je jasnije da zemlje Zapada mogu da pristupe rešavanju problema u regionu – samo uz saradnju sa Iranom.