Jedan pobednik, mnogo gubitnika

Kelner štat-ancajger: „Turskoj je sada više nego ikada potreban unutrašnji mir, politički konsenzus i zajedništvo u društvu. Ta zemlja je pred velikim izazovima: ekonomija slabi, nezaposlenost raste. Toliko veliki su u najmanju ruku i spoljnopolitički problemi. Kampanjom u cilju svrgavanja Asadovog režima u Damasku, Erdogan je od Turske napravio stranu u sukobu u sirijskom konfliktu. Podeljena zemlja kao što je to trenutno Turska, taj izazov ne može da prevlada.“

Di Velt: „Ostaje krhka nada: Za razliku od one u junu, ova predizborna kampanja pripala je Ahmetu Davutoglu. Ukoliko do sada nije pokazao ideološke razlike u odnosu na svog pokrovitelja Erdogana, on ipak nema njegov osvetnički karakter. Možda on postavi određene granice kada je reč o polarizaciji društva i marginalizaciji opozicije.“

Noje osnabriker cajtung: „To da Turska, kao partner u NATO, uvek ima autoritarnu vlast, moralo je da u Evropi odavno aktivira alarm za uzbunu. Umesto toga, Brisel se, baš kao i nemačka vlada, zalaže za još bližu saradnju s Ankarom i izbegava da previše kritikuje. Tako se još jednom pokazuje sledeće: Evropska unija revnosno zakazuje. Njena nesposobnost delovanja po pitanju izbeglica tera je da usko sarađuje sa zemljom čiji politički put ide u suprotnom smeru od onog kojem se (Unija) nada. Turska se okreće od demokratskih standarda, a Evropa, iz sopstvene koristi, saučestvuje u toj prljavoj igri.“

Tagescajtung: „Još pre izbora, turski borci za zaštitu ljudskih prava žalili su se zbog dvostrukih standarda EU, a tek sada će zaista dobiti razloge za to. Evropska unija, uključujući nemačku kancelarku Angelu Merkel, udvara se Erdoganu – daju mu milijarde evra i bez prigovora ispunjavaju i njegove druge zahteve samo da bi on organizovao ogromne izbegličke logore u Turskoj i svojim vojnicima naredio da izbeglice više ne puštaju preko granice u Grčku. Ta politika bi Evropskoj uniji kratkoročno mogla da pomogne da se smanji broj izbeglica koje dolaze. Dugoročno će joj, međutim, naneti ogromnu štetu. Onaj ko zatvara oči pred kršenjima ljudskih prava i demokratije u Turskoj, taj neće moći verodostojno da protestuje ni u Mađarskoj, a uskoro će morati da podnosi demokratske nedostatke i u ključnim zemljama Evropske unije.“

Berliner cajtung: „Erdoganu se prebacuje da sve više vlada autoritarno. On se tako umešao u istragu državnog tužilaštva o korupciji koja je bila usmerena protiv njegove Stranke pravde i razvoja. Mediji koji kritikuju vladu, smatraju da su pod sve većim pritiskom. Brojni novinari morali su da odgovaraju pred sudom zbog optužbi da su 'uvredili predsednika'. Jedan vodeći član opozicione Republikanske narodne stranke (CHP), ocenio je da činjenica da će AKP sama formirati vladu, predstavlja katastrofu.“

Frankfurter algemjne cajtung: „Zaključak drugih ovogodišnjih parlamentarnih izbora u Turskoj glasi: Erdogan je pobedio, svi drugi su izgubili […] Nakon izbornog trijumfa AKP-a, turskom predsedniku nudi se velika šansa da ostvari svoju viziju i da od svoje zemlje napravi veliku regionalnu silu. Turska je odavno postala ključna zemlja između Evrope i Bliskog istoka. Ona utiče na konflikte u arapskom komšiluku, kao tranzitna zemlja za snabdevanje Evrope energijom, utiče na blagostanje u Evropi, a kao tranzitna zemlja za izbeglice, Turska predstavlja i izazov za Evropu. Svoju odgovornost ona, međutim, opravdava samo delimično. Turska je zato preko potreban partner. Ali nezgodan.“