Kad čovek prolevači

Levorukost ima i druga narodna imena. Jedno od njih čuo sam od druga iz detinjstva, čiji je otac u bosansku kasabu došao iz Hercegovine, a majka mu je bila iz Sarajeva. Svoju levu ruku zvao je – šuvaka. Tek mnogo kasnije pronašao sam tu reč u Vukovom rečniku, uz niz sličnih reči – šuvajda, šuvajlija, šuvak, šuvaklija. Šuvačni prst. Pomislio sam da bi uz srpsku levicu, onakvu kakva jeste, baš dobro išlo ime šuvaka. U raznim rečnicima našao sam i izraze levak, levakinja, pa čak i ljevač. Levo skretanje nije bilo samo levičarenje već i levačenje. Opet mi se učinilo da ova druga reč bolje opisuje levi fanatizam. Možda me najviše zabavljao izraz koji se ranije upotrebljavao za one među nama koji su počeli da jedu levom rukom – prolevačiti.

Levi lakat

Učionice su šezdesetih mirisale na sredstvo za zaštitu drvenih podova. Učili smo prva slova. Devojčica do mene je imala čudan običaj da me gurka laktom dok piše. Izmicao sam se zagledajući je iskosa. Naša dva lakta su se sudarala na staroj, pocrneloj klupi. Držao sam olovku u desnoj, a ona u levoj ruci. Iznad nje se pojavila učiteljica. Izvadila je olovku iz njene leve šake i prebacila je u desnu. Potom sam je viđao kako se satima i danima muči da napiše slova. Prestala je da me gurka laktom, ali njene levoruke linije bile su lepše.

Bilo je to vreme u kojem se na odstupanje od norme u celom svetu reagovalo nemilosrdnim upodobljavanjem. U posebno teškim slučajevima prosvetni radnici su savetovali roditeljima da levu ruku deteta zavežu za leđa dok pišu domaći zadatak.

Moja levoruka supruga je sama naučila da čita i piše još pre polaska u školu. Niko nije obraćao pažnju na to. Sve dok nije pošla u školu. Učiteljica je nije pohvalila, mada je znala sva štampana slova. Devojčica sa debelom crnom pletenicom i krupnim očima pisala je – sa desne na levu stranu! To je svakako prirodno za Arape. I za levoruka bića. Sve je bilo kao u ogledalu, pa je više muke učiteljici zadala promena pravca nego promena ruke.

Kad ustaneš na levu nogu

Koliko je levorukih ljudi među nama? Statistički podaci kažu – između deset i petnaest odsto. Oni su manjina. Nailazili su na predrasude, osude, čak i na kazne. Srećom, to se promenilo. Gde su koreni osude levorukosti?

Leva i desna strana su oduvek imale i svoje obredno, kultno pa i religiozno značenje. Ali i narodna verovanja su poprilično jasno odredila uloge svega što se nalazi levo i desno od čovekove vertikale, uključujući i ljudske delove tela. Svima je poznato tumačenja svraba na levom dlanu. To znači dobitak. Interesantno je da se na isti način shvata titranje na desnom tabanu – to nagoveštava bogatstvo. Ako pogledamo ljudsku anatomiju, onda je ovakva analogija logična – taban je nožni dlan. Ovakva dobitnička priča ipak je izuzetak. Kad zazvoni levo uvo – čuće se loša vest. Isto važi za levo oko. A klecavo levo koleno nagoveštava veliku nevolju.

Ustati na levu nogu – fraza označava nekoga ko je loše volje tog dana. „Ima dve leve ruke" i „levo smetalo" jesu izrazi koji govore sami za sebe. Oni su poput jezičkih kapsula sačuvali predrasude čovečanstva. Stari Rimljani su pazili da ne prekorače prag prvo levom nogom. U rimskom robovlasničkom društvu levoruki robovi su se prodavali ispod cene jer su smatrali da su „oštećeni". U tradicionalnom Japanu muškarac je mogao da se razvede od žene ako ustanovi da je levoruka. U staroj Kini „levi put" označavao je nezakonitost. U jednom afričkom plemenu levoruki ljudi nisu mogli da postanu kraljevi, jer je levorukost smatrana „nečistom". Ruski car Petar Veliki je levorukim osobama zabranio da svedoče pred sudom. Italijanska reč „sinistra" ima dva značenja – zlokoban i – levi. Tako bi se moglo nabrajati unedogled.

Da ne bih nepotrebno produžavao ovaj diskriminatorski niz, navodim drevne egipatske običaje koji donose nešto satisfakcije levorukosti. Stari Egipćani su verovali da od levog dlana polazi „ljubavni nerv" pa su na domalom prstu leve ruke nosili neku vrstu burme.

Vera i levica

Biblija i hrišćanstvo su zakovali vrednovanje leve i desne strane na štetu levice. Isus sedi s desne strane do Boga. U svetoj knjizi hrišćana desna je strana simbol božanskog, pravednog i dobrog, a leva demonskog, grešnog i zlog. Patrijarh Pavle je svojevremeno zapisao: „Gospod je pravednima sa desne strane, đavo je čoveku sa leve; na Strašnom sudu Gospod će staviti pravednike Sebi sa desne, a grešnike sa leve strane“. Narodna poslovica je to lakonski sažela: „Leva strana krsta nema“.

Đavo mi ne da mira, pa se pitam: ako će Bog meni kao pravedniku biti sa desne strane, ja ću, logično, biti levo od njega. Ne treba se navikavati na to mesto, ono nije konačno. Patrijarh je lepo objasnio da će na Strašnom sudu Gospod pravednike premestiti na desnu stranu, a grešnike na levu. Ispade da će pravednicima u konačnom rasporedu Bog biti na nezgodnoj, levoj strani. Zamršena je ova metafizička rokada, ali nedokučive su namere Tvorčeve.

Kod Arapa, i generalno, u islamskim zemljama, levom rukom i vodom se obavlja pranje nakon vršenja nužde. Onda nije čudno što u kulturi koja piše zdesna nalevo levu ruku ipak bije glas da je nečista.

Čovečanstvu je trebalo jako dugo da levorukost definiše kao normalnu varijantu biološkog razvoja, koju bi trebalo uzeti u obzir u svakodnevici i u svetu rada.

Pitanja za naučnike

Šta određuje dominantnu ruku kod dece? Naučnici su dugo nagađali, ali sada znaju više. Pre nekoliko godina su otkrili „gen levorukosti“. Ali genetski paket koji bebe donesu na svet ne odlučuje u potpunosti o tome da li će beba češće posegnuti za zvečkom levom ili desnom rukom.

Naučnici su otkrili da postoje korelacije između težine deteta, njegovog pola i levorukosti. Što je beba pri rođenju lakša i ako je dečak, veća je verovatnoća da će biti levoruk.

Razlikuju li se ljudi sa dominantnom levom ili desnom rukom i po načinu razmišljanja? Prema jednom tumačenju ljudi sa dominantnom levom rukom imaju simultano-vizuelni način razmišljanja, a desnoruki linearno-sekvencijalni. To znači da mozak desnorukog čoveka u potpunosti mora da obradi jednu misao pre nego pređe na drugu. Mozak levorukog čoveka može da obradi više misli u isto vreme. Recimo, ako imamo 1000 žutih i jednu crvenu tenisku lopticu, koju valja pronaći, desnoruka osoba će gledati svaku od loptica redom, sve dok ne pronađe crvenu. Levoruka osoba će pokušati da sagleda sve loptice odjednom da bi obavila zadatak. Levoruka ljudska bića stoga imaju prednost u istovremenom savladavanju više zadataka – to je osobina koja je danas posebno tražena.

Poznato je da je suprotna moždana hemisfera nadležna za upravljanje levom ili desnom stranom tela. Levorukost je znak da dominira desna polovina mozga, nadležna za intuiciju, kreativnost i percepciju. Kod dešnjaka je dominantna leva moždana hemisfera, koju nazivaju i digitalni mozak. Ona kontroliše čitanje, pisanje, računanje i logičko razmišljanje.

Kada pitate na ulici da vam neko objasni gde je neka adresa, „digitalac“ će vam reći – kilometar pravo, pa na četvrtom semaforu levo, potom prvo raskršće desno. „Umetnik“ će vam reći – vozite pravo i kada prođete crkvu sa belim zvonikom skrenite levo, a kada ubrzo, na ćošku vidite veliku apoteku skrenite desno.

Našoj epohi je sada jasno da su vekovna praksa stigmatizacije levorukih osoba, te represivno „odvikavanje“ od levorukosti bile pogrešne. Stručnjakinja za psihološki razvoj deteta Johana Barbara Zatler rekla je još krajem prošlog veka da je prevaspitanje levaka u dešnjake jedna od najvećih neoperativnih intervencija na mozgu. Pokazalo se da upodobljenim levorukim osobama i dalje ostaje dominantna desna moždana hemisfera, ali njene funkcije ograničava insistiranje na dominaciji desene ruke.

Životinjska levica

Postoji li dominantna strana kod životinja? Da, ali na životinjski način. Dok mačke češće daju prednost desnoj prednjoj šapi kad silaze niz stepenice, ili napadaju plen, mačori su u istim situacijama levoruki – zapravo levošapi.

A tek puževi! Jedan od 10 000 ima kućicu koja se spiralno uvija nalevo. I svi organi su mu takvi. Zato ih nazivaju kraljevskim puževima.

Interesantno je da su dve trećine šimpanzi u divljini levoruki, ali u zatočeništvu – većina ima dominantnu desnu ruku.

I u svetu insekata postoji pravilo desne strane. Posmatranjem ponašanja pčela ustanovljeno je da prilikom ulaska u novu prostoriju skreću – desno. Pretpostavlja se da ovakvo ponašanje igra određenu ulogu u gustom saobraćaju unutar košnica. I mnogo veće životinje, kao plavi kitovi takođe preferiraju desnu stranu.

Ipak, i u životinjskom svetu postoji izuzetak. Kengur uglavnom „levači“ kada uzima hranu ili kad se češe.

Levoruki protagonisti

Umetnička fascinacija levorukošću nije toliko česta kao što bi se moglo pomisliti. Navodim nekoliko nasumičnih primera.

Ruski pisac Nikolaj Leskov je 1881. napisao priču „Levša“ (levak). Pošto je i sam bio levoruk, njegov glavni junak je bio levoruki majstor koji je zadivio svet potkivanjem buva. Ova književna intervencija je dugoročno imala učinka – u ruskom danas “levak” u prenesenom smislu znači majstor, znalac.

Možda je filmofilima poznat vestern „Levoruki revolveraš“ režisera Artura Pena sa Polom Njumenom u glavnoj ulozi, snimljen1958. To je po ko zna koji put ispričana priča o slavnom odmetniku Biliju Kidu.

Iste godine je nemački književni nobelovac Ginter Gras obajvio kratku priču „Levaci“. Dvojica mladića upoznaju se u udruženju levorukih ljudi „Jednostranost“. Oni drugujući shvataju da su prošli kroz ista poniženja zbog levorukosti. Rešenje vide u tome da jedan drugome pucaju u levu šaku, kako bi se prisilili da postanu deo „normalnog“ sveta.

Manje je poznato da je Peter Handke po motivima svoje proze 1978. režirao nemački film „Levoruka žena“.

Najpoznatiji primer slavljenja političke levice kao nade za čovečanstvo nalazimo kod sovjetskog pesnika Vladimira Majakovskog. U njegovom „Levom maršu“ refren pulsira ritmično: „Leva! Leva! Leva!” Od objavljivanja pesme je prošlo više od jednog veka. Boljševički eksperiment je propao, ali je pesma ostala.

Slava sleva

Zaista je impresivna lista slavnih levorukih umetnika, mislilaca, naučnika i sportista. Šta bi bila planetarna kultura bez Mikelanđela, Getea, Mocarta, Betovena, Čaplina, Kafke, Pikasa? Svet bez Ajnštajna? Na ovom spisku nema Leonarda da Vinčija jer on spada u još dragoceniju vrstu ljudi – ravnopravno je upotrebljavao levu i desnu ruku.

Svetska istorija bi izgledala drukčije bez Cezara, Napoleona, Gandija. Ali i bez Bila Gejtsa. U mojoj biblioteci je rasejan niz levorukih filozofa – od Aristotela do Ničea. A muzičari poput Boba Dilana ili Džimija Hendriksa imaju počasno mesto među mojim nosačima zvuka.

Sa listom slavnih levorukih sportista postaje očigledno ono što svako zna ako je makar jednom igrao protiv takvog košarkaša ili fudbalera – teže ih je čuvati. Maradona mi je svedok. Bokseri kojima je protivnik bio Muhamed Ali ili Mate Parlov osetili su razornu moć levice. Ona se još jasnije vidi u sportovima sa reketom. Nadal, Navratilova, Makinro, Monika Seleš…

Manjina manjine

Naučnici su ustanovili da su među levorukim ljudima posebna nadarenost, ali i potpuna netalentovanost prisutniji nego u većinskoj, desnorukoj populaciji. Dakle, manje je prosečnih.

Sve u svemu, svet bi bio dosadniji bez naših levorukih sugrađana. Mada još uvek nije jasno zbog čega tek svaki deseti čovek jede i piše levom rukom, pretpostavlja se da je zapravo razvoj ljudskog jezika doveo do dominacije leve moždane hemisfere, a time i desne ruke.

Naša stvornost je uglavnom udešena za ljude sa dominantnom desnom stranom. U to može da se uveri svako u lavirintu samoposluge. Raspored hodnika i izložene robe je takav da olakšava kupovinu desnorukoj većini. Ipak, nije sve tako crno. Postoje koncertni klaviri i drugi muzički instrumenti za levoruke muzičare, školski pribor, makaze, escajg. Ali kao i druga najfinija dostignuća čovečanstva, specijalno izrađeni predmeti su takođe dostupni tek manjini levoruke manjine. Ostali se snalaze kakao znaju i umeju. Napredak je spor ali vidljiv – makar deci više ne vezuju levu ruku na leđa.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.