Nemac gradonačelnik Temišvara
4. oktobar 2020.
DW: Kakav je to signal iz Vašeg rodnog Temišvara u kojem je sa više od 52 odsto osvojenih glasova gradonačelnik postao Dominik Samuel Fric, Nemac koji nema rumunsko državljanstvo?
Ovidiu Gant: Ja to vidim kao znak normalnosti u ujedinjenoj Evropi. Evropski sporazumi dozvoljavaju kandidaturu stranaca iz Evropske unije u drugim državama članicama. Dominik Fric je iskoristio tu priliku, a Alijansa USR PLUS u Temišvaru bila je dovoljno inteligentna da ga kandiduje, znajući da je ovaj grad oduvek imao liberalno i kosmopolitsko društvo, multietničko i multikulturalno, dakle pravo mesto za postizanje takve jedne pobjede.
Kakav značaj imaju rezultati lokalnih izbora za parlamentarne izbore 6. decembra?
Verujem da će lokalni izbori biti presudni, u tom smislu što su rezultati pokazali da velike partije dominiraju. Mnoge male partije nisu uspele da pređu cenzus od pet odsto.
Pored toga su, nakon svih ovih godina, kažnjene partije, koje su po mom mišljenju formirale „crveni kvadrat" - PSD, ALDE, Pro Romania i UDMR - i učinile sve da unište pravosuđe i pravnu državu, takođe i vodile nacionalno-populističku politiku. Ovo je jasna pobeda PNL (Nacionalno liberalne partije) i Alijanse USR PLUS (ekološko-građanski partijski savez).
Da li je dobar izborni rezultat proevropske Alijanse USR PLUS takođe znak da su poklekli kako dugogodišnje partije tako i njihov establišment?
To je generalno tendencija u Evropi, da se pojavljuju nove partije. Verujem da je delimično baš tako kako ste Vi rekli. Pre svega zbog toga što te partije zastupaju vrednosti poput borbe protiv korupcije. Moram da se pohvalim i kažem da se DFDR (Demokratski forum Nemaca u Rumuniji) upravo zbog toga pridružio ovoj kampanji. U naš Ustav mora konačno da se unese da oni koji su osuđivani ne mogu više da se kandiduju za javne funkcije.
Ali, dobar rezultat Alijanse USR PLUS je došao i stoga što je kadnidovala besprekornog i do juče potpuno nepoznatog kandidata. Ona nema leševa u podrumu i na pravom putu je da postane prava partija u Rumuniji.
Vi težite da kao predstavnik nemačke manjine dobijete još jedan mandat u rumunskom Parlamentu.
Učinio sam to jer to je želela zajednica. Presudno je bilo glasanje predstavnika svih regiona u Rumuniji u DFDR koji su se izjasnili za moju ponovnu kandidaturu. To vidim kao priznanje mom dosadašnjem radu i kao podsticaj da nastavim.
Jer, fantastično je to što je DFDR postigao u svojoj 30-godišnjoj istoriji. Kada je nakon promena 90-ih najveći broj pripadnika nemačke manjine još samo mislio na to kako što brže da emigrira u Nemačku, ova mala grupa, koja je odlučila da ostane, osnovala je DFDR. "Nemački forum" je bio zamišljen kao sredstvo za predstavljanje nemačke manjine ali i pozicioniranje u društvu.
Mora se reći, s uspehom...
To potvrđuje i što nam je uspelo da Astrid Fodor iz DFDR ponovo bude izabrana za gradonačelnicu Sibinja. Broj transilvanijskih Saksonaca u Sibinju je istina irelevantan (oko 1,5 procenata prim. red), ali gradonačelnica uživa poptuno poverenje rumunske većine.
Da, naša manjina aktivno deluje u političkom, ekonomskom, socijalnom i kulturnom životu zemlje. Ovde takođe želim da istaknem usku saradnju sa rumunskim predsednikom, Klausom Johanisom koji takođe pripada njemačkoj manjini. U spoljnopolitičkom pogledu bih našu funkciju opisao kao malu ali važnu formaciju, koja se zalaže za spoljnopolitičke veze Rumunije sa Nemačkom.
Vratimo se još jednom lokalnim izborima održanim 27. septembra. Mogu li se ovi izbori označiti kao kraj tranzicije Rumunije ka demokratiji nakon 30 godina pada gvozedene zavese?
Teško je reći, da li se zasita radi o kraju tranzicije, s obzirom da još uvek veliki delovi Rumunije uživaju u populističko-nacionalističkoj politici i još uvek biraju postkomunističku partiju PSD. Verujem da postoji regionalna razlika.
Banat i Transilvanija su već dugo deo srednje Evrope - istoijski ali i po mentalitetu ljudi. To pak ne može baš da se kaže za ostale regione, sa ponekim izuzecima kao što je veliki deo Bukurešta i univerzitetski grad Jaši na severoistoku Rumunije.
To je najvažniji aspekt koji vidimo svuda u istočnoj Evropi: najteže je promeniti mentalitet ljudi. Možete da uspostavite institucije, da preuzmete Acquis communautaire EU (prava i obaveze po zakonima EU), možete da učinite sve moguće, ali evropsku otvorenost ka svetu mnogi još ne mogu da dostignu. Još uvek je mnogo nostalgičara koji čeznu za komunizmom, nacionalističkih populista, koji u pojedinim evropskim zemljama još uvek imaju reč - hvala Bogu ne u Rumuniji. Stoga, ako ovaj rezultat bude potvrđen 2024. a možda i premašen, onda bismo mogli da govorimo o tome da smo konačno raskrstili sa nacionalkomunizmom.
Ovidiu Ganț je profesor matematike u nemačkoj gimnaziji Nikolaus Lenau Liceum u Temišvaru, a od 2004. poslanik nemačke manjine u rumunskom Parlamentu.