Prema istraživanjima javnog mnjenja nemački Demohrišćani (CDU/CSU) imaju samo 19 odsto?! Onome ko čuje takav podatak potrebno je vreme da ga svari. Jeste da je to samo odraz trenutnog raspoloženja i jeste da je taj podatak do sada izneo samo institut Forsa, ali ta brojka ipak je najnižu tačku za CDU i CSU od Drugog svetskog rata. A ona ima izuzetno teške psihološke posledice.
Već sada se mogu izvući dva zaključka: istorija „narodnih stranaka“ – kako Demohrišćane zovu u Nemačkoj – možda još nije gotova, ali se ona nalazi pred zaokretom. A to je ujedno i šansa za Nemačku.
-pročitajte još: Na krilima Olafa Šolca: nemački SPD vodi u anketama
Armin Lašet u predizbornoj kampanji strahovito je zabrljao. „Previše je trom“, ocenio je nedavno čak i Herbert Rojl, ministar unutrašnjih poslova Severne Rajne Vestfalije i Lašetov prijatelj. Pritom je legitimno i (pomalo) saosećati s predsednikom CDU: Lašet jeste glavni krivac, ali nije samo on kriv. Krivi su i njegovi Demohrišćani.
Tu spada i Angela Merkel, sigurno je da deo krivice treba i njoj pripisati. Ona je bila i ostaje fenomen: Nemačka se drži (relativno) dobro, a ta zasluga se pripisuje kancelarki. Ali Nemačka je prilično loše pripremljena za budućnost – a za to gotovo niko ne krivi Angelu Merkel. Svojom ličnom uverljivošću i svojom – nazovimo to tako – veštinom, kancelarka je mnoge propuste (previše njih, budimo iskreni) svoje 16-godišnje vladavine uspešno držala dalje od sebe i svoje vlade. Ona sada odlazi i ostavlja ogroman vakuum koji je u svakom slučaju veći od onog koji bi mogao da ispuni jedan Armin Lašet ili bilo ko drugi iz CDU ili CSU – barem ne tako brzo da bi 26. septembra bilo moguće postići zadovoljavajući rezultat.
CDU ima težak problem i to svi vide sada kada se prevelika senka Angele Merkel povlači. Niko ne zna što Demohrišćani zapravo zastupaju! Može Lašet tu da izvodi personalne rokade, kako mu je volja. Može da ministra zdravlja Jensa Špana, koji mu je bio takmac u borbi za mesto predsednika stranke ne imenuje u svoj „tim za budućnost“. Može umesto toga da obećava „deceniju modernizacije“ s Fridrihom Mercom, čovekom od juče. Sve to deluje proizvoljno i neuverljivo. Kandidat SPD Olaf Šolc može mnogo bolje od njega da se „merkeli“, kako to u Nemačkoj kažu za nekog ko se drži neodređeno.
Sve to je teško za verne glasače CDU i ja sa njima saosećam. Sad se sve češće čuje da je baza te stranke veoma razočarana i frustrirana, i da se više gotovo nigde ne postavljaju izborni plakati na kojima se vidi Armin Lašet. To pomalo deluje kao sabotaža.
Ostaje nada da ti i drugi „saboteri“ neće uraditi ono što se potajno čuje s raznih strana: da će kandidata Lašeta da zamene sa mnogo omiljenijim šefom CSU Markusom Zederom kako bi nekako ipak spasili izborni rezultat. To bi možda Demohrišćanima pomoglo da dobiju koji procenat više, ali bi tim veća bila šteta po Nemačku, jer Zeder ne predstavlja današnju proizvoljnost CDU/CSU ništa manje od Lašeta. Srećom, vreme za takav šahovski potez tri nedelje pre izbora već je prošlo. Ili možda ipak nije? Na tome se Nemačkoj, pa čak i frustriranim biračima Demohrišćana može samo čestitati.
Jer, najbolje što Armin Lašet sada može (mora!) da uradi je sledeće: da nakon najlošijeg rezultata u istoriji koji se nazire – a to je svaki izborni rezultat ispod 30 odsto – uredno odvede CDU/CSU u opoziciju. I to za čitav naredni mandat vlade. Takvo oduzimanje vlasti bilo bi više nego dobrodošlo. Demohrišćani bi imali vremena za sadržajnu i personalnu reformu koja im je i više nego neophodna. Mogli bi u miru da raščiste svoje korupcijske afere (recimo sa zaštitnim maskama) i ponovo da postanu uverljivi. Jer, ne može uverljiv da bude samo lider, već i čitava stranka.
Armin Lašet je možda, kako ga je jednom opisala kandidatkinja Zelenih Analena Berbok, „postojan kad mu vetra duva u lice“. On bi sada trebalo da dokaže tu svoju postojanost i da sprovede neophodnu obnovu stranke. To ne samo da će dobro doći njemu i njegovoj partiji, već dugoročno i čitavoj Nemačkoj.
Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu