Karnevalom protiv demonstracija

Iz dana u dan ista slika na ulicama Karakasa i drugih gradova Venecuele: barikade iza kojih su studenti i ostali protivnici komunističke vlasti, na suprotnoj strani oni koji vlast zdušno podržavaju – seljaci, ženske grupe, bajkerske bande „motorizadosi“. Razmenjuju se suzavac i molotovljevi kokteli. Na studenstkoj strani barikada u Karakasu prolama se aplauz, svaki put kada kamenice ili zapaljivi kokteli pogode cilj. „Moramo da se branimo“, kaže bez oduševljenja studentkinja Vanesa Ajzig.

Ona i njeni istomišljenici protestuju zbog katastrofalne ekonomske situacije za koju krive levičarsku vlast. Jedna majka priča da tri meseca ne može da nabavi mleko za bebu. Država sa najvećim svetskim rezervama nafte uvozi toalet-papir. Uz ekonomsku bedu, građane muči i visoka stopa kriminala – nije ništa neobično kada tokom vikenda u Karakasu bude 60 ubistava. Mnogi građani žele ono što na ulici traže studenti, kaže poznati novinar Jasmin Velasko. „Žele bolji kvalitet života, sa više bezbednosti.“

„Ljubav ili mržnja“

Tokom vladavine harizmatičnog Huga Čaveza problemi su donekle držani pod kontrolom. Međutim, dekada strogo kontrolisanih cena i sputavanja svakog privatnog biznisa uzela je svoj danak. Galopirajuća inflacija, neefikasna naftna industrija i loša nacionalizacija samo su neki od problema na koje Čavezov naslednik Nikolas Madura nema nikakav odgovor. Mnogim građanima nadu ne ulivaju Madurove tragikomične anegdote o Čavezu kao svecu i čudotvorcu, osnivanje „Podministarstva za najvišu sreću naroda“ ili kada u jednom danu predsednik naredi lancu elektronskih uređaja da snizi cene za 70 odsto.

Maduro, međutim, ne prestaje da iznenađuje – ne pada mu na pamet da otkaže karneval koji treba da počne u ponedeljak. „Žele da nam uzmu Karneval. Da li treba da ga otkažem?“, pita on svoje pristalice na mitingu, a masa glasno odgovara „Ne!“ Maduro je zadovoljan. „Bira se između ljubavi i mržnje, karnevala ili fašizma“, kaže predsednik. Građane čekaju tri neradna dana. U ponedeljak i utorak je veliki karneval kada roditelji treba da preruše decu u čuvene revolucionare poput Simona Bolivara ili Huga Čaveza. A u sredu je prva godišnjica smrti legendarnog Čaveza, koja će takođe biti svečano obeležena.

Opozicija ne odustaje

Protivnici vlasti sigurno ne nameravaju da slave karneval. Osećaju da je ovo trenutak kada se oslabljena socijalistička vlast može oterati – i to sa ulice. Penzionisani general Anhel Vivas optužuje vlast da je pod velikim uticajem Kube. Vivas – kojeg policija označuje vođom „nasilnih protesta“ – izbegao je hapšenje oružanim otporom i uz podršku pristalica. „Ko bolje pogleda, videće koliko su Kubanci zastupljeni u držanim strukturama Venecuele, u ministarstvima ili pri sastavljanju biračkih spiskova. Svuda su njihovi prsti, to me užasava“, kaže Vivas.

Revolucionarna vlast Venecuele je praktično na kolenima, ali je pitanje da li ovakva opozicija može da smeni levičare. Demonstranti su podeljeni na radikalne nacionaliste i moderne snage. Uz to, protesti se uglavnom odvijaju tamo gde levica nikada nije imala većinu, posebno u gradskim četvrtima Karakasa koje tradicionalno naseljava srednji sloj. U bastionima levičara nema ni govora o protestima, a u samoj vladajućoj stranci naizgled vlada potpuno jedinstvo. Ostaje samo sukob koji u Venecueli gledamo već godinama, poput španske sapunice. Novije epizode odvijaju se na ulicama i posebno su krvave.

Autor: Nemanja Rujević (ard, dw)
Odg. urednik: Jakov Leon