Kina: Narodni kongres u senci privredne krize

Kineski premijer Li Kećang je optimista. Kada govori o privredi, rado koristi metafore o vremenu, kada hoće da kaže da će na kraju sve ipak biti dobro. Tako je u obraćanju predstavnicima nemačke privrede 2023. u Berlinu rekao:

„Kada pada jaka kiša, onda je blatnjavo. Ali, nikada ne smemo da se sniždimo. Glavu gore! Kada dođe vreme, sigurno ćemo ugledati dugu. Konjunktura ima, naravno, svoj ciklus, tako je to i u Kini."

Kina je u međuvremenu druga najveća privreda sveta, a kao najviše rangirani „operativac" Kine, Li želi da postavi temelje za budućnost: Kina bi trebalo da postane fer ekonomija, konkurentna i održiva.

Pogošanje uslova

Ali međunarodni uslovi su se pogoršali. Kao primer za to se može navesti sve izraženiji protekcionizam i pad potražnje.

I na domaćem, kineskom tržištu, ima problema. Kineski sektor nekretnina je doslovno u ruševinama – nakon sudske odluke da se građevinski gigant Evergrande likvidira, toj zemlji nedostaje najvažniji pokretač rasta.

Opala je i domaća potražnja. Ljudi štede, ne troše. Cene su pale. Stručnjaci govore o deflaciji, pojavi koja je, ekonomski gledano, još opasnija od rasta cena. Potrošači naime odgađaju odluke o kupovini, u nadi da će cene i dalje padati, preduzeća onda manje investiraju, a raste stopa nezaposlenosti.

A baš uoči kineske Nove godine 9. februara indeks CSI 3000, koji „odslikava" razvoj kursa akcija na dve najvažnije berze u Kini – u Šangaju i Šenženu - opao je na najniži nivo za pet godina. Peking je odmah promenio vodeću garnituru zaduženu za nadzor berze. U međuvremenu se indeks delom oporavio.

Li će podneti izveštaj Kongresu

Li će prvi put kao premijer podneti kompletan izveštaj o „poslovanju" Kine Nacionalnom narodnom kongresu, odnosno Skupštini kineskog parlamenta.

Kongres se održava od 5 marta u Pekingu. Oko 3.000 delegata u plenarnoj dvorani od Lija želi da čuje kakve mere planira kako bi Kinu opet vratio na kurs rasta.

Magična granica iznosi 5% rasta BDP-a. Stručnjaci pokušavaju da shvate – radi li se o rastu većem od pet posto? Ili oko pet posto? Kako će izgledati Lijeva prognoza? Sudeći po privremenim podacima, kineski BDP je 2023. porastao za 5,2 posto.

17 od 31 provincija Kine 2023. nije uspelo da ostvari zacrtane ciljeve rasta ekonomije.

Kada se čitaju govori državnog vođstva ili vesti zvanične novinske agencija Xinhua, nazire se kako bi mogao izgledati kurs koji Kina naziva "produbljivanje otvaranja" i "pružanje podrške globalizaciji".

Naime, direktne inostrane investicije (FDI) su, uz domaću potrošnju,dodatni generator rasta. Kini je i dalje potreban strani kapital, ali i know-how, posebno u unutrašnjosti.

Nemačka uloga i ukidanje viza

A tu posebno važnu ulogu ima nemačka ekonomija. Po navodima Nemačke centralne banke nemačka preduzeća su 2023. u Kini (uključujući i Hong Kong) investirala oko 12 milijardi evra (FDI), dakle više nego ikad. Svaki deseti evro nemačkih diretknih investicija je u 2023. tako otišao upravo u Kinu.

Peking je još decembru reagovao jednostranim ukidanjem viza za nemačke državljane za putovanja do 15 dana.

Jens Eskelund, predsednik Evropske trgovinske komore u Kini, za list Handelsblat je rekao da je taj potez jedan od "konkretnih i praktičnih poboljšanja" za investitore. "Kina je stvarno otvorena za poslovanje."

Novi vizni režim je na snazi godinu dana - do 1.12.2024. i važi i za državljane Francuske, Španije, Italije, Holandije i Malezije. To su naravno osim Malezije, uglavnom finansijski jake članice EU s kojima Kina nema nikakvih načelnih političkih konflikata.

Ovaj prilog je prvo objavljen na nemačkom.