Kineska i ruska špijunaža buja u Nemačkoj

U odeljenju za saradnju s medijima nemačkog Glavnog državnog tužioca ovih dana su baš svi zauzeti. „Hapšenje zbog mogućeg obaveštajnog agentskog delovanja“, tako je glasio naslov saopštenja od utorka (23. april).

Isti naslov kao saopštenje od ponedeljka. Ukupno su četiri osobe uhapšene u dva odvojena slučaja – jer sunavodno špijunirale za Kinu.

Naslov saopštenja od 18. aprila bio je malo drukčiji: „Hapšenja između ostalog zbog obaveštajnog agentskog delovanja i članstva u stranoj terorističkog organizacija ’Narodna Republika Donjeck’“.

U politici i medijima su slučajevi navodnih ruskih i kineskih agenata izazvali zabrinutost. „Moramo konačno razumeti da se ovde radi o maksimalno ozbiljnoj i realnoj pretnji našoj bezbednosti“, sažeo je poslanik Konstantin fon Noc, predsednik parlamentarnog odbora za kontrolu tajnih službi.

Političar Zelenih je pozvao da se sprovede ne samo krivično gonjenje, već da se odlučno dela na otkrivanju i razbijanju sličnih mreža.

Predsednik Saveznog zavoda za zaštitu Ustava Tomas Haldenvang za DW je rekao da se upravo to i radi: „Pokrenuli smo te istrage i nakon što su dokazi postali jasni, uspeli smo da predamo slučaj policiji i tužilaštvu.“

Šta nemački obaveštajci kažu o Kini

Još u izveštaju Zavoda za zaštitu Ustava za 2023. navodi se da „globalne ambicije“ Kine vode „intenziviranju špijunskih aktivnosti“ i pokušaju ostvarivanja uticaja.

Haldenvang je upravo o tome govorio i na jednom simpozijumu u Berlinu kad je stigla vest o hapšenju prvo troje navodnih kineskih špijuna.

„Do 2049. godine oni (Kina) žele da budu politička, vojna i ekonomska sila broj jedan na planeti. Taj cilj slede kontinuirano – legalnim načinima, ali i ilegalnim.“

On je naveo da Kinezi koriste gostujuće naučnike i studente sa nemačkih univerziteta. „Te osobe su obavezane da daju informacije državi.“

To upozorenje ozbiljno shvata i ministarka za obrazovanje i nauku Betina Štark-Vacinger. Ne treba biti naivan, rekla je ova političarka liberala. Treba još bolje „vagati rizik i korist pri saradnji u nauci i na visokoškolskim ustanovama“.

Obaveštajni krugovi u Nemačkoj istu opasnost vide kad je u pitanju ekonomija. Svako zajedničko preduzeće u kojem direktne investicije ili menadžeri i drugo osoblje dolaze iz Kine u Nemačku jesu potencijalna breša za špijunažu, smatra Haldenvang. „Poslovne tajne mogu dospeti u Kinu“, upozorava.

Špijun u taboru političara AfD?

U taj scenario se uklapa poslednji uhapšeni navodni agent, asistent evroparlamentarca Maksimilijana Kraha iz redova desničarske Alternative za Nemačku.

Zavod za zaštitu Ustava celu tu stranku svrstava u „sumnjive“ slučajeve mogućeg desnog ekstremizma, što Alternativa za Nemačku osporava pred sudom. Partiji se prebacuje i bliskost Rusiji.

Prema saznanjima nemačkih službi, ruska špijunaža se razlikuje od kineske po tome što sledi kratkoročne ciljeve. Oni često imaju veze s ruskom agresijom na Ukrajinu.

„U svetlu vrelog rata u kojem Rusija primenjuje enormnu silu, bilo bi neoprezno ne pretpostaviti da imaju sposobnosti i volje za kompleksne obaveštajne operacije u Evropi“, rekao je prvi nemački obaveštajac.

Potraga za „regrutima“

Kako navodi Haldenvang, pretpostavlja se da će ruska špijunaža jačati i da će sve više ljudi biti regrutovano. Razlog je što je na početku ruske agresije iz Nemačke proterano četrdesetak navodnih agenata koji su bili akreditovani pri ambasadi u Berlinu. Taj broj je u međuvremenu verovatno nadoknađen.

U Berlinu veruju da ruski predsednik Vladimir Putin ima na umu i ljude ruskog porekla koji žive u Nemačkoj. „Do sada se ta zajednica pokazala vrlo otpornom“, ocenjuje Haldenvang.

Ali, u tim krugovima ima pojedinaca koji imaju velike simpatije prema Putinu i Rusiji. „Utoliko ovde možda imamo rezervoar osoba koje bi onda bile spremne da delaju u ruskom interesu.“

Nemačka ministarka unutrašnjih dela Nensi Fezer hvalila je hapšenje šestoro navodnih špijuna u roku od šest dana.

„Naše bezbednosne službe, pre svih Savezni zavod za zaštitu Ustava, žestoko su pojačale odbranu od špijunaže. Tako se štitimo od hibridnih pretnji ruskog režima, ali i od špijunaže iz Kine“, rekla je ova socijaldemokratkinja.

Ovaj članak je prvobitno objavljen na nemačkom.