Klimatske promene menjaju nemačke obale

Trenutno, nivo vode u nemačkom Severnom i Baltičkom moru ne raste brže nego obično, ali naučnici upozoravaju da će se proces najverovatnije ubrzati u narednim decenijama. Kada tačno i koliko - nije sigurno. Ali to komplikuje posao priobalnih organa odbrane.

Tokom vekova, stotine kilometara nasipa duž nemačke obale postali su viši i sofisticiraniji. Najnovije oličenje toga jesu „klimatski nasipi" i posebno su dizajnirani da zadrže visoke vode izazvane porastom temperature i nivoa mora.

Stanovništvo pod pretnjom od visokog nivoa mora tražilo je način da se osigura - našli su ga u izgradnji kuća na malim nasipima. Na takozvanim „haligskim ostrvima" nije neuobičajeno da ovi nasipi ostanu jedina stvar iznad vode tokom olujnog talasa.

Za razliku od povećanja nivoa mora, porast temperature u Severnom i Baltičkom moru je već zapažen. Naučnici kažu da su oba mora za jedan stepen toplija neko šezdesetih. Ova promena uslova uticala je na nekoliko vrsta, uključujući i ribu balakar, koja je počela da migrira severno u potrazi za hladnijim vodama.

Sa druge strane, inćuni se masovno doseljavaju u Severno more. Ova vrsta se obično nalazi u južnijim klimama, ali rast temperature vuče ih ka novim vodama.

Vadenovo more, takođe je u opasnosti od predviđenog rasta nivoa mora. Ono služi kao odmaralište za milione ptica selica koje putuju između Arktika i toplijih regija na jugu. Zbog toga što je toliko bogato hranom, ptice se tu zadržavaju i do nekoliko nedelja kako bi unele dovoljno masti i rezervi energije za svoja dalja putovanja.

Iako samo nekoliko vrsta biljaka može da preživi u slanim vodama koje regularno poplavljuju močvare između Vadenovog mora i nasipa, životna sredina je bogata malim vrstama insekata i ptica koje se gnezde na tlu.

Ako bi nivo mora porastao prebrzo, karakteristična blatna područja Vadenovog mora više ne bi bila prisutna za vreme niske plime. To bi imalo ogromne posledice, ne samo za ptice koje se oslanjaju na ekosistem za hranu, već i za sam ekosistem.