Koje koalicije su moguće u Nemačkoj?

Pregovori nakon izbora mogu da traju više nedelja i kulminiraju „koalicionim ugovorom". Njime se utvrđuje plan rada za naredni period. U nastavku su navedene mogućnosti formiranja koalicija, s tim što niko ne želi da koalira sa strankomAlternativa za Nemačku  (AfD).

Crno-crvena (velika) koalicija: Hrišćansko-demokratska unija (CDU) i Socijaldemokratska stranka (SPD).

Reč je o koaliciji dve najveće nemačke stranke centra i istovremeno dve stranke koje najveći broj Nemaca smatra sposobnim za kompetentno vladanje. To je koalicija koju kancelarka Angela Merkel predvodi na saveznom nivou, ali je tokom nemačke istorije već bila na vlasti i gotovo u svim saveznim pokrajinama. Problem za SPD je u tome što mora da prihvati da na ključnim funkcijama – kancelara i ministra finansija – moraju da prihvate političare CDU. Istovremeno SPD mora da dokaže da bi u slučaju da dođe na vlast nešto promenila – a bila je na vlasti sve vreme.

Crno-žuta koalicija: CDU i Stranka slobodnih demokrata (FDP, liberali).

Nemačka „prirodna“ koalicija desnog centra se tokom nemačke istorije često nalazila na čelu države – poslednji put za vreme Merkelove od 2009. do 2013. a pre toga je kancelar Helmut Kol bio na čelu čak petorih crno-žutih vlada od 1982. do 1998.

Nije teško razumeti zašto mnogi Nemci gaje naklonost prema ovoj kombinaciji. CDU je stranka nemačke hrišćanske konzervativne srednje klase, dok FDP privlači mlađe birače naklonjene biznisu i slobodnom tržištu. No, poslednjih godina je rejting FDP opao i zato ova stranka nije zastupljena u Bundestagu; sada bi to moglo da se promeni jer ankete pokazuju da bi mogli da osvoje između 6 i 7 odsto glasova.

Crveno-zelena koalicija

U pitanju je standardna postavka vlade levog centra koja je bila najuspešnija za vreme socijaldemokratskog kancelara Gerharda Šredera od 1998. do 2005. godine. Smatra se da postoje realne šanse da se ova koalicija ponovi i 2017. Iako su stavovi ovih stranaka relativno bliski  ta formula nije funkcionisala. Jedan od razloga za to je i što je upravo ta koalicija 2003. godine donela program zvani Agenda 2010. koji je značio uvođenje neoliberalnih reformi na velika vrata. Zbog toga se veliki deo birača koji se zalaže za radnička prava okrenuo leđa tim dvojim strankama i glasao za stranku Levice.

Crveno-crveno-zeleno: SPD, stranka Levice i Zeleni

U ovoj kombinaciji, pored već opisanog, pojavljuje se i stranka Levice – no kombinacija važi samo kao neodređena mogućnost na saveznom nivou, pre svega zato što jedino Levica traži odustajanje od ratnih pohoda u svetu i izlazak Nemačke iz NATO. Neki smatraju da je ova koalicija, i pored toga, jedina mogućnost za Martina Šulca da postane kancelar.

„Jamajka“ – crno-žuto-zeleno: CDU, FDP i Zeleni

Od stranaka leve orijentacije, Zeleni su najprivlačnija koaliciona opcija za konzervativni centar. Ova kombinacija nikada nije bila na vlasti na saveznom nivou, a trenutno se razmata kao mogućnost u pokrajini Šlezvig-Holštajnu, gde je CDU pobedila na izborima održanim 7. maja. Da bi rukovodstvo Zelenih ušlo u ovu kombinaciju, moralo bi da za nju najpre pridobije većinu članova stranke koji su naklonjeniji malo „levljoj“ koaliciji zvanoj „semaforska“.

„Semafor“ – crveno-žuto-zeleno: SPD, FDP i Zeleni

U ovoj koaliciji zeleno svetlo je pomalo deplasirano, jer FDP sa svojim stavovima o neoliberalnom tržištu nema mnogo dodirnih tačaka sa njim. Koalicija je zato samo teoretski moguća, ali praktično gotovo neostvariva. I bivši predsednik FDP, preminuli Gido Vestervele, smatrao je da su platforme stranaka u ovoj kombinaciji previše različite.

„Kenija“ – crveno-crno-zeleno: SPD-CDU-Zeleni

Neki ovu koalicionu kombinaciju zovu i „Avganistan“ (neko je primetio da su iste boje zastava u pitanju) liči na opciju koja bi mogla da privuče birače jer SPD i CDU reprezentuju solidan nemački centar, dok su Zeleni treća stranka koja „ne smeta“ i koja bi bila srećna da može da dobije funkciju ministra za životnu sredinu. No, SPD i CDU zajedno ionako mogu da osvoje više od 50 odsto glasova, tako da se ni ovo ne smatra realnom opcijom na izborima u septembru.