Kosovo i Srbija: kompromis ili nova eskalacija?

Veroljub Petronić, 52-godišnji kosovski Srbin, parkira svoj mali crveni auto u prometnoj glavnoj ulici na severu Mitrovice, u blizini spomenika knezu Lazaru. Iako Petronić živi na Kosovu više od 20 godina, njegov auto ima registarske tablice Srbije. To nije jedina čudna stvar u svakodnevnom životu čoveka koji „iz bezbednosnih razloga“ ne želi da se zna gde radi.

Petronić otvoreno kaže: iako je državljanin Kosova i zapravo živi ovde, zvanično se odjavio iz zemlje da bi dobio srpski pasoš. Ako ga pitate o tim apsurdima, reaguje veoma nervozno: „Samo želim da mogu da putujem sa svojom porodicom. To je sve što tražim.“

Zbrka sa registarskim tablicama i dokumentima ne samo da zvuči komplikovano, već to stvarno i jeste. Kosovo, nekada pokrajina Srbije, de fakto je država od 1999, a nezavisnost je proglasilo 2008. Ali, Srbija ne priznaje kosovsku državnost, a to ima drastične posledice po svakodnevni život ljudi na Kosovu.

Njima nije dozvoljeno da uđu u Srbiju s kosovskim dokumentima ili zvaničnim obeležjima i simbolima kao što su registarske tablice automobila. Nasuprot tome, između ostalog i zbog međunarodnog pritiska, Kosovo je do sada sledilo drugačiju praksu: dozvoljavalo je ulazak sa ličnim dokumentima i registarskim tablicama Srbije.

Reciprocitet - vruća tema

Takva praksa je u najmlađoj evropskoj državi veoma problematična, posebno pod vladom levičarskog premijera Aljbina Kurtija, koji je na toj funkciji od marta 2021. i koji prema Srbiji nastupa s daleko više samopouzdanja od bilo kog od svojih prethodnika. Ključna reč za njega je reciprocitet, što se s diplomatskog jezika može prevesti kao: ravnopravan i sličan pristup.

Kurtijev deklarisani cilj jeste postepeno uvođenje reciprociteta u bilateralne odnose sa Srbijom. Njegova vlada više ne želi da prihvati da građani Kosova ne smeju da uđu u Srbiju sa svojim dokumentima i registarskim tablicama, dok Kosovo sa svoje strane prihvata srpska dokumenta i registarske tablice.

Kada je Kurtijeva vlada htela da primeni reciprocitet početkom avgusta 2022, to je zamalo dovelo do nasilnih sukoba na severu Kosova. Kosovski Srbi blokirali su teškim kamionima puteve do graničnih prelaza. Potom je Kosovo na granicu poslalo jedinice specijalne policije. Bilo je izveštaja da je došlo do pucnjave.

Nove tenzije?

Pod pritiskom EU, samo nekoliko sati nakon dramatičnih događaja, Priština se privremeno uzdržala od sprovođenja tog poduhvata. Krajem prošle nedelje, uz posredovanje EU, postignut je preliminarni, delimični kompromis: od 1. septembra 2022. građani Kosova mogu prvi put da putuju u Srbiju sa svojim ličnim dokumentima. Međutim, pitanje registarskih tablica i dalje je nerešeno. Kosovo stoga ponovo preti da neće dozvoliti ulazak vozila sa srpskim tablicama u zemlju ako Srbija ne promeni stav. Napeti scenario s početka avgusta bi dakle mogao da se ponovi.

Kad god je u pitanju reciprocitet, tenzije na severnom delu Kosova rastu. Tamo žive skoro isključivo Srbi. Svakodnevicu određuju političari i poslovni ljudi koji važe za produženu ruku predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Podeljeni grad

Uticaj Srbije se vidi i u severnom delu grada Mitrovice. Nekada je bio poznat po džez i bluz festivalima, koji su okupljali kulture i nacionalnosti iz čitave Jugoslavije, ali od završetka kosovskog rata, grad je praktično podeljen.

Severno od reke Ibar, koja protiče kroz Mitrovicu, žive gotovo isključivo etnički Srbi. Svuda se vijore srpske zastave. Automobili su sa srpskim tablicama, natpisi su na srpskom. Gotovo uvek nastaju nemiri kada kosovske vlasti preduzmu akciju, bilo da hoće da sprovedu mere reciprociteta ili čak samo policijske akcije protiv organizovanog kriminala: sirene zavijaju, grade se barikade, kamioni blokiraju ulice.

Politički predstavnici srpske manjine na Kosovu, koji po ustavu imaju obavezne predstavnike u parlamentu i vladi, ovih dana prete da će se povući iz svih državnih institucija. „Ukoliko se ne postigne kompromisno rešenje po pitanju reciprociteta, krenućemo da napuštamo sve institucije Kosova, počev od centralnih i lokalnih institucija, pa do sudova, policije i tužilaštva“, rekao je Srđan Milosavljević, predsednik Skupština opštine Zvečan pre nekoliko dana na konferenciji za novinare u Prištini.

Svakodnevni osećaj pretnje

Na severu Kosova je još uvek mirno. U severnom delu Mitrovice ljudi šetaju pešačkom zonom u centru i sede u baštama kafića. Ipak, mnogi žive s osećajem pretnje i osećaju se kao da su u nekoj vrsti permanentne opsade. Među njima je i Veroljub Petronić. „Ovde na severu Kosova smo stalno napeti i uplašeni, česte su demonstracije i sukobi s policijom, helikopteri nam kruže iznad glave. A sve to veoma ozbiljno utiče na ljude, posebno decu. Zbog sukoba su često zatvorene škole“, kaže Petronić.

Kosovski Albanac Betim Osmani već dugi niz godina ima sličan osećaj. Taj 41-godišnjak je jedan od retkih Albanaca koji žive u severnoj Mitrovici i vlasnik je kompanije koja se bavi prodajom podnih obloga i kućnog nameštaja. „Mi smo pod tenzijom više od dve decenije. Toliko smo se navikli na sve ove probleme da više ni ne vidimo rešenje“, kaže Osmani. I posle pauze dodaje: „Mi, Albanci i Srbi, treba da se osećamo kao komšije i kolege, a ne kao stranci i neprijatelji.“

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.