Kosovo nije Krim

Komentar: Verica Spasovska

Unisone ocene Zapada da se na Krimu dešava jasno kršenje međunarodnog prava sa posebnom pažnjom prate Srbi i Albanci. Posebno nakon tvrdnje bivšeg nemačkog kancelara Gerharda Šredera da potezi Moskve jesu protivpravni, ali da je pre 15 godina i Zapad prekršio međunarodno pravo kada se NATO bez zelenog svetla Saveta bezbednosti umešao u konflikt oko Kosova.

Šreder u svom stavu nije usamljen, što ponovo u prvi plan vraća trajnu diskusiju o kosovskom pitanju. Do danas je Kosovo kontroverzna tema i među zemljama Evropske unije. Grčka, Rumunija, Slovačka, Kipar i Španija ne priznaju nezavisnost te zemlje. Taj stav ni za pedalj nije promenila presuda Međunarodnog suda u Hagu iz 2010, kojom su sudije ocenile da je proglašenje nezavisnosti Kosova u skladu sa pravom. Stav da je Zapad na Kosovu delovao protivno međunarodnom pravu, vetar je u leđa svima koji tvrde da Zapad koristi dvostruke moralne aršine. Ali, da li je taj stav utemeljen?

Tačno je da vojna intervencija NATO nije bila utemeljena u međunarodnom pravu i to će uvek ostati rupa u argumentaciji onih koji su zagovarali tu intervenciju. Treba, međutim, podsetiti zašto Savet bezbednosti nije odobrio intervenciju: Rusija se opirala vojnoj misiji, pozivajući se na zabranu mešanja u unutrašnje prilike drugih zemalja, koja je utemeljena u međunarodnom pravu. To Moskvu nikako nije sprečilo da sopstvenu intervenciju na Krimu predstavi kao navodnu obavezu da zaštiti sopstvene građane u Rusiji.

U slučaju Kosova – krajnja mera

Poređenje Kosova i Krima „ne drži vodu“. Na Kosovu je vojna misija Zapada došla kao posledica masovnih progona koje je jugoslovenska vojska sprovodila nad Albancima. Takav etnički progon Rusa na Krimu nije se desio. Još su 1999. bile sveže slike genocida bosanskih Srba nad Bošnjacima u Srebrenici. Međunarodna zajednica bila je ubeđena da drugi genocid na Balkanu, ovog puta nad Albancima, mora biti sprečen. Pre nego što je došlo do vojnih akcija, Zapad je iscrpeo sva diplomatska sredstva. Vojni potezi povučeni su tek kada dugogodišnje sankcije praćene pregovorima nisu urodile plodom.

Ipak, nekim čudom Moskva pred krimski referendum pokušava da kosovskim argumentom obrazloži pripajanje Krima Rusiji: Zapad je sam oslobodio duha iz boce kada je priznao nezavisno Kosovo, pa će sada morati da proguta i Krim – tako kažu u Kremlju. Ali ni to „ne drži vodu“ jer Zapad nije nameravao da pripoji Kosovo nekoj susednoj državi. I u Srbiji se čude moskovskom tumačenju međunarodnog prava. Do juče su srpski političari bili sigurni da kosovski konflikt Moskvi služi kao zastrašujući primer koji pokazuje kuda vodi zapadna politika vojnih intervencija. A sada u Beogradu vide kako njihovi prijatelji u Moskvi zapravo proglašavaju Kosovo za dobrodošli presedan koji opravdava interese ruske moći. Takve verbalne akrobacije su providne. Jer Kosovo nije Krim.