Krvna grupa kao sudbina

Ono što je za nas deo svakodnevice – svrstavanje ljudske krvi u četiri grupe (A, B, AB i 0) – pre samo 120 godina nije na taj način postojalo. Kark Landštajner je uočio da ljudima ne prija baš svaka ljudska krv. Mešanje krvi dve ljudske jedinke nekada je dovodile do problema, a nekad ne.

Odgovor na pitanje šta ljudsku krv čini kompatibilnom sa krvlju drugog ljudskog bića Landštajner je dao na način koji ga je proslavio i ovekovečio.

Otac krvnih grupa

Karl Landštajner, zasnivač imunologije krvi, bio je austrijsko-američki naučnik jevrejskog porekla. Rođen je 1868. u Badenu kod Beča, gde su njegovi bečki roditelji imali letnjikovac. Njegov otac Leopold je bio poznati novinar i prvi glavni urednik bečkih novina Die Presse. Njegova majka Fani je bila 20 godina mlađa od oca. Bila je izuzetno bliska sa sinom.

Celog života je njena posmrtna maska visila na zidu u njegovoj spavaćoj sobi. Doktorirao je u Beču na medicini 1891. Još za vreme studija objavio je rad o uticaju dijeta na sastav krvi. Godine 1890. prihvata katoličku veru, kako bi izbegao sve žešći antisemitizam.

Od samog početka je radio do iscrpljenosti. Najpre je proveo po godinu dana u laboratorijama poznatih stručnjaka u Cirihu, Vircburgu i Minhenu. Po povratku u Beč asistira na hirurgiji u klinici, a potom se zapošljava na Higijenskom institutu, gde se bavi istraživanjima ljudskog imunog sistema. Sledeći posao je dobio na Patološkoj anatomiji bečkog univerziteta.

Od 1911. je bio vanredni profesor patologije, da bi u jednoj bečkoj bolnici do 1919. kao prosektor otvorio skoro 4.000 ljudskih tela. Tih godina je uspeo da dokaže da dečiju paralizu izaziva vírus. U Njujorku je na osnovu njegovih saznanja o krvnim grupama 1907. izvedena prva uspešna transfuzija krvi.

Koza u Beču

Oženio se 1916. Njegova izabranica Leopoldina Helena Vlasto, grčka pravoslavka, udajom je takođe postala katolkinja. Kada mu se 1917. rodio sin Karl, u ratnom Beču je uspeo da kupi kozu i da je drži kod kuće kako bi prehranio porodicu, a i lično je skupljao jestive trave za kuvanje.

Ostalo je zabeleženo da je bio vrstan pijanista, da je mnogo čitao – potajno i krimiće. Potajno, jer je mislio da ovaj žanr može da našteti njegovoj ozbiljnoj reputaciji.

Posle Prvog svetskog rata, ekonomska situacija u Beču nije dobra. Landštajner pronalazi posao u Hagu. Potom 1922. prihvata ponudu od Rokfelerovog instituta da pređe u Njujork. Tamo je i kao istraživač i kao profesor doživeo potpuno priznanje.

Nobelova nagrada mu je dodeljena 1930. za pionirske radove koji su omogućili razumevanje krvnih grupa, a time i transfuziju koja je spasla milione života. Potom je 1940. sa svojim učenicima opisao rezus faktor.

Mada je  Landštajner imao odlične rezultate i u drugim oblastima, kao što je dijagnostika sifilisa ili opis molekula haptena koji su ključni za imuni odgovor, može se reći da je istražio i upoznao ljudsku krv kao niko pre njega.

Ostao je Evropljanin do srži. Njegovi studenti u Americi su zabeležili da profesor Landštajner, kada se naljuti, nesvesno prelazi na nemački. Umro je od srčanog udara koji ga je 1943. zatekao u laboratoriji.

Šta je krvna grupa?

Ukratko, naša crvena krvna zrnca, eritrociti, imaju protine, antiglutinogene tipa A ili  B. Treća mogućnost je da ne sadrže ni jedan od ta dva. Landštajnerova oznaka C za takav slučaj je tek kasnije zamenjena sa 0, a dodat je i tip AB.

Krvna plazma, međutim, kod svih ljudskih bića sadrži antitela na te proteine – antiA ili antiB. Ako u krvotok dospe „pogrešna“ krv, aktiviraju se ova antitela i tretiraju tuđu krv kao uljeza. Dolazi do neželjene reakcije – aglutinacije.

Ljudi koji imaju krvnu grupu AB su univerzalni primaoci – mogu da prime krv ostala tri tipa. 0 je univerzalni davalac, koji je pogodan za sve, ali najrestriktivniji primalac – krv ove krvne grupe je kompatibilna isključivo sa istorodnom krvi.

U vreme globalne pandemije, naše interesovanje za krvne grupe naglo je poraslo. Činilo se da su neke krvne grupe garantovale veću otpornost na zaražavanje. Naročito se govorilo da je „nulta pozitivna“ grupa posebno otporna na vírus.

Ne znam da li je tako, ali iz ličnog iskustva mogu reći da sam proveo i period inkubacije i tri nedelje bolesti sa zaraženom osobom u malom stanu i da nisam oboleo – a krvna grupa mi je „nulta pozitivna“.

Nultu pozitivnu ima najveći broj ljudi u Evropi – 38 odsto populacije. Na  drugom mestu po zastupljenosti je krvna grupa A pozitivna (34 odsto), dok je B pozitivna krvna grupa zastupljena kod 9 odsto ljudi. Ostale krvne grupe su manje zastupljene.

Krv kraljevskog majmuna

Nije ovo jedina stvar kojom je Landštajner zadužio čovečanstvo. On 1939. otkriva još neke bitne odlike eritrocita prema kojima stvara rezus-sistem.

Rezus faktor je nazvan po majmunu čije je stručno latinsko ime Macaca mulatta, ali je najpoznatiji pod nazivom Rezus. A to ime potiče od tračkog kralja Resa koji je, prema Ilijadi, na belom konju dojahao iz Trakije da bi se borio na strani Trojanaca. Kralj je ubijen, ali je priča postala mit čiji se odjeci prepoznaju u Svetom Đorđu i Kraljeviću Marku.

Francuski istraživač i slikar Žan Baptis Obder, poznat kao pisac kapitalnog dela „Prirodna istorija majmuna, lemura i galeopiteka“, sigurno nije mogao naslutiti da će njegovo slučajno kumovanje tada nepoznatom majmunu kojem  je smislio ime biti čin kojim će steći planetarnu slavu. Pošto ime tog majmuna danas označava nešto što svaki čovek ima u krvi.

Majmun sa kraljevskim imenom bio je pogodan za medicinska ispitivanja, nije čudo što je baš kod njega shvaćeno da krv jedinke može da ima ili nema D antigen. Osobe koje imaju taj antigen su Rh pozitivne i njih je daleko više od onih koji nemaju D antigen. To je nazvano rezus faktor rh.

Kada trudna majka ima drugačiji rezus faktor od ploda, njena krv se mora medicinskim metodama „pripremiti“ za porođaj, da bi se izbegle zdravstvene posledice za dete.

Interesantno je da evropsko stanovništvo ima do 16 odsto rh negativnih osoba. Ali izgleda da najstarije evropsko stanovništvo ima veći procenat negativnih. U Baskiji ih je čak 25 odsto. Na istočnim rubovima Evrope svega četiri odsto. U Africi i Aziji je najmanje osoba sa negativnim Rh faktorom, dok ga kod prastanovnika Istočne Azije, Amerike i Australije uopšte nema.

Mit o krvnoj grupi

U Japanu je krvna grupa ono što je ostatku sveta – horoskop. Svi znaju da ne postoje dokazi, ali rado veruju u tu priču. Kada se mladi upoznaju na nekoj žurci ili u kafeu, poslovni ljudi na ručku, slučajni poznanici u parku, postavljaju pitanje: „Koja Vam je krvna grupa?“

Sve je počelo 1927. kada je japanski psiholog Furukava Takeji objavio niz članaka u kojima iznosi pretpostavku da tip ličnosti zavisi od krvne grupe. To je odgovaralo japanskom militarizmu koji je želeo da stvori idealnog carskog vojnika, superiornog u odnosu na neprijatelje.

Skoro pola veka kasnije, 1971, novinar Nomi Mahasiko je objavio knjigu „Kompatibilnost po krvnim grupama“. Njegov sin Tošitaka je krenuo očevim stopama, napisao je petnaest knjiga o istoj temi i osnovao institut u Tokiju. On tvrdi da cilj nije rasističko svrstavanje ljudi već podsticanje talenata koji su u njima.

Danas je to u Japanu deo svakodnevne kulture. Na svojim sajtovima premijeri ističu krvnu grupu, lideri opozicije s ponosom naglašavaju da oni nisu A kao premijer, već B.

U robnim kućama se prodaju „srećne tašnice“ za žene koje su navodno specijalno prilagođene psihološkom profilu njihove krvne grupe. Na provodadžijskim sajtovima obavezno se pazi da potencijalni parovi imaju krvne grupe koje se uklapaju. Postoje i obdaništa koja dele decu po krvnim grupama, a vrhunski sportisti dobijaju specijalni trening prilagođen vrsti krvi koju nose u sebi.

Mada je to protivzakonito, jer spada u praksu diskriminacije, sve češće pitanje na razgovoru za posao u Japanu glasi: „Koja je Vaša krvna grupa?“. Ako kandidat odbije da kaže, na što ima pravo – to se tumači kao stid zbog krvne grupe.

Uzalud i japanski naučnici opominju svoje sunarodnike da proteini u krvi ne mogu da odrede karakter. Nije važno šta je istina, već šta ljudi žele kao istinu.

„Sasvim poseban sok”

Za kraj evo nekoliko osobina koje Japanci paušalno lepe ljudima na osnovu krvne grupe.

Ljudi sa krvnom grupom A u venama su iskreni i odgovorni, ali znaju biti zahtevni i preterano konzervativni. Ljudi iz grupe B su navodno strasni i kreativni, ali umeju biti egoistični i nepomirljivi. Oni koji imaju grupu AB su racionalni i druželjubivi, ali negativne osobine su im neodlučnost i neodgovornost. Ljudi sa nultom krvnom grupom su prijatni i optimistični, ali umeju da budu sujetni, ljubomorni i arogantni.

U američkoj alternativnoj medicini iskristalisao se koncept „identiteta krvne grupe“ koji se primenjuje na dijete. Na primer, nulta krvna grupa daje mesoždere, oni sa grupom A su rođeni vegetarijanci. Tip B je svaštojed, a AB bi trebalo da stavi naglasak na mlečne produkte. Ni ovo nije potpuno istraženo i dokazano, ali ljudi vole da veruju u dijete koje iza sebe imaju veliku priču.

Kako  god. „Krv je sasvim poseban sok“ kaže Geteov Mefisto doktoru Faustu. Balkanski tradicionalisti su to oduvek znali – krv nije voda.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.