Maduro nasleđuje posrnulu Venecuelu

Iznenađujuće tesna pobeda Nikolasa Madura juče (14.4), na predsedničkim izborima u Venecueli. Opozicionom kandidatu Enrikeu Kaprilesu za pobedu je nedostajalo samo oko 235.000 glasova. Njegove pristalice su razočarane, a Kapriles, tvrdeći da je bilo mnogo nepravilnosti na izborima, poziva na sveobuhvatnu reviziju rezultata i prebrojavanje svih glasova.

I dalje je nejasno da li će to biti učinjeno. Sigurno je da novog predsednika južnoameričke zemlje očekuje mnogo posla. Ugo Čaves je iza sebe ostavio slabu ekonomiju. Pod njegovim vođstvom milioni Venecuelanaca navodno su se otrgli iz ekstremnog siromaštva, međutim zemlja sada zapravo jedva da hrani svoje stanovništvo. Venecuela pati od inflacije i bolesne industrije. U zemlju stiže premalo dolara da bi se platio spoljni dug, i to, mada su njene naftne rezerve među najvećim u svetu.

Čavesovi propusti

Ugo Čaves je nacionalizovao razne kompanije, posebno iz nekada veoma profitabilne naftne industrije. Petro-dolare je pre svega ulagao u velike socijalne programe: jeftiniju hranu, vodu, stanove, struju i gorivo za siromašne Venecuelance.

Čaves nije bio velikodušan samo prema svojim građanima, već i prema bratskoj levici u inostranstvu. Tokom 14 godina na vlasti poklonio je nafte u vrednosti od 730 milijardi bolivaresa – to je tokom kampanje rekao Kapriles. Prema podacima Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), ta suma predstavlja gotovo desetinu od ukupnog bruto domaćeg proizvoda, koji Venecuela postigla tokom 14 godina pod Ugom Čavesom.

Ali nije samo stvar u novcu. „Čaves je propustio da smanji zavisnost od nafte i ojača druge sektore ekonomije“, kaže specijalista za Venecuelu Štefan Peters sa Univerziteta u Kaselu. „Ovaj problem je postojao i ranije, ali je sada pogoršan.“ Državna naftna kompanija PDVSA doprinosi 96 odsto vrednosti izvoza. Uprkos tome, zemlja mora da uvozi gorivo jer zastarele rafinerije ne mogu da pokriju potražnju.

Nedostatak hrane

Situacija je dramatična jer „nema osnovnih namirnica, brašna, mesa, šećera, ulja. Teško je naći čak i toalet papir i lekove kao što su sprejevi za astmatičare“,piše Vol strit džurnal u februaru ove godine.

Agrarnom reformom su ogromne neobrađivane površine dodeljene malim farmerima, ali to jedva da je smanjilo zavisnost od uvoza hrane. „Cilj koji je Čaves postavio, da zemlja samu sebe hrani, ne može biti ostvaren u bliskoj budućnosti“, kaže sociolog Štefan Peters.

Madurovi zadaci

Jasno je da Maduro mora da ojača ekonomiju. Ali, to je lakše reći nego učiniti. Maduro mora da smanji javnu potrošnju, kaže Peters. Mogao bi da smanji subvencije, na primer za gorivo: „Skoro pun rezervoar košta malo više od evra“, kaže Peters.

Međutim Ana Soliz Landivar iz Hamburga GIGA Instituta je uverena: „Neće biti moguće smanjiti javnu potrošnju i ukinuti socijalne beneficije bez rizika od socijalne nestabilnosti.“

Nestabilnost bila bi pogubna za ekonomiju, kaže brazilski ekonomista Antonio Karlos Alves dos Santos: „Maduro prvo mora da povrati izgubljeno poverenje.“ Na taj način, verovatno bi se ponovo našli investitori – iz zemlje i inostranstva.

Upravo to, smatra Peters, baš i nije u interesu socijaliste Madura – kapitalistički način proizvodnje bi po njemu trebalo da bude oslabljen. Međutim, njegova stranka do sada nije uspela da dokaže da se bez kapitalizma može, bar ne potpuno.

Autori: F.Kaulit / J.D.Valter / D.Roščić
Odgovorni urednik: I.Đerković