„Mali ljudi“ tužili Evropsku uniju
26. maj 2018.
Iako se mnogi boje klimatskih promena i nevolja koje će evidentno prouzrokovati sve veći klimatski ekstremi, požari, suše, poplave, većini se čini da u tom pogledu ne mogu puno učiniti, a da je sve u rukama političara koji međutim zaštitu okoline retko stavljaju na prvo mesto. Zato je jedan broj ljudi iz Evropske unije i šire, okupljen uz pomoć mreže nevladinih organizacija, odlučio da izvede akciju kojom bi političare naterao na odlučnije delovanje. I nisu jedini. Ako neće političari, možda hoće sudovi.
Tačno u podne u četvrtak 24. maja, niz građana EU, ali i šire, podneo je Opštem sudu EU tužbu protiv Evropskog parlamenta i Saveta EU jer „dozvoljava da se nastave velike emisije gasova koji izazivaju efekat staklene bašte i propuštaju da zaštite svoje građane".
Evropska unija ne čini dovoljno da zaustavi globalno otopljavanje. Postojeći ciljevi da se do 2030. godine smanje emisije gasova staklene bašte za 40 odsto u odnosu na 1990. jednostavno nisu dovoljni s obzirom na opasnost koju klimatske promene predstavljaju za živote ljudi, njihovo zdravlje, imovinu i mogućnost da žive od svog rada, navode u svojoj tužbi koju je u njihovo ime predala nemačka advokatkinja Roda Ferhajen. Tužitelji, a reč je o „običnim" ljudima, porodicama iz raznih zemalja EU - Nemačke, Portugalije, Rumunije, Francuske, ali i na primer iz Kenije - na sopstvenoj koži počinju da osećaju užasne posledice klimatskih promena i svojim očima vide kako njihova imovina, način života, ali i opstanak bivaju ugroženi.
Nije prva tužba
„Tužitelji su porodice koje se nose sa sušama, poplavama, nestašicama vode, ljudi na koje klimatske promene utiču već danas", kaže njihova advokatkinja Roda Ferhajen. Njihova tužba možda je prva protiv evropskih institucija, ali nije prva takve vrste.
Još 2012. godine holandska izdavačka kuća Urgenda je tužila tamošnju vladu nakon što je ona priznala da ne čini dovoljno da spreči opasne klimatske promene. Urgenda je pokrenula tužbu tvrdeći da Holandija svesno izlaže svoje građane riziku. 2015. godine doneta je istorijska odluka prvostepenog suda u Hagu kojom je državi naređeno da učini više kako bi se smanjila emisija gasova koji izazivaju efekat staklene bašte i smanji ih za najmanje 25 posto u odnosu na nivo iz 1990. Vlada se, uprkos pozivima naučnika i aktivista da to ne čini, žalila na tu odluku, a ročište po toj žalbi biće održano 28. maja.
Slična tužba pokrenuta je i u SAD, gde su tužitelji – deca. Njih 21 podiglo je tužbe, a okružna sutkinja Ane Aiken u Oregonu krajem prošle godine prihvatila je tužbu u kojoj se u osnovi zahteva poštovanje prava tužitelja, dece, da žive u stabilnoj klimi. Suđenje bi trebalo da počne ove godine, no Trampova administracija se, očekivano, žalila na odluku da se tužba prihvati.
Od Francuske preko Portugalije i Rumunije do Kenije
„44 posto u šest godina – to je gubitak koji smo imali na svojim plantažama lavande u Provansi zbog uticaja klimatskih promena koje nas pogađaju sve jače i jače", kaže jedan od tužitelja iz Francuske, Moris Feše. „EU mora da posluša svoje građane koji su na udaru klimatskih promena i da primeni odgovarajuće mere da ih zaštiti."
Drugi tužitelj, portugalski inženjer šumarstva Armando Karvaljo koji je u katastrofalnim šumskim požarima 2015. godine izgubio svoju šumu i plantažu, kaže kako je pojava nezabeležene suše koincidirala sa mega-požarom koji ništa nije moglo da zaustavi. Izgubio je svu svoju imovinu.
„S obzirom na svoje znanje o šumarstvu i iskustvo borbe s tim požarima, uz svoju savest i građansku svest, morao sam da aktivno učestvujem u ovoj tužbi, jer sam svestan da EU mora biti predvodnik i postaviti ambiciozne ciljeve kako bi se sprečilo ono što se već događa zbog uticaja klimatskih promena na njenoj teritoriji."
Nevladine organizacije već godinama tvrde da postojeći ciljevi nisu dovoljni i traže da se dodatno smanji ispuštanje gasova koji izazivaju efekat staklene bašte, kako bi se globalni rast temperature zadržao unutar granice od 1,5 stepena Celzijusa, kao što je zacrtano Pariskim sporazumom.
„Ako se situacija ne popravi, nade za nas više nema"
„Ostalo nam je samo nekoliko godina da delujemo, ovde se radi o preživljavanju ljudske vrste", kaže Dorotea Sik-Tis, osnivačica nemačkog projekta „Zaštitimo planetu". „Široka koalicija građana ovom tužbom preuzima odgovornost koju vlade i Evropski parlament nisu voljni da preuzmu. Situacije u kojima se te porodice nalaze pokazuju da se mora delovati odmah", kaže Sick-Tis, a Kristof Bals iz organizacije Džermanvoč dodaje da je reč o tome da klimatske promene ugrožavaju fundamentalna prava ljudi u Evropi i drugde u svetu.
„Svake godine temperature se povećavaju. Više nemamo dovoljno vode za naše krave i ovce, moram da ih vodim na ispašu sa 700 metara nadmorske visine na 1.400 kako bismo našli pristojnu travu koju mogu pasti, te vodu. Ali ne mogu s krdima ići još više, jer iznad 2000 metara je samo nebo", kaže jedan od tužitelja, Petru Vlad, otac porodice iz Rumunije.
„Naš region postaje sve vreliji. To nas ugrožava na više načina. Nemamo vode za stoku, ali ni za piće, ugroženo je zdravlje moje dece. Ako se situacija ne popravi i nastavi se ovako, nade za nas više nema", jasan je Roba Gujo, jedan od tužitelja, ali ne iz Evropske unije, već iz Kenije.