Maya Sar: Publika prepoznaje iskrenu emociju

DW: Kada o tebi govore i pišu, strani novinari obično prvo vole da kažu, kako tvoja muzika ima dubinu, da su tvoje pesme pune emocija i strasti. Međutim, kada je o Takmičenju za Pesmu evrovizije reč, gde je nastup ili bolje rečeno performans u trajanju od tri minuta, ono što je u prvom planu, vidiš li u tim komplimentima više svoju snagu ili slabost?

Maya Sar: „Zaista mi imponuju takve kritike, prvenstveno zato što je to emitovna osnova moje muzike i drago mi je, ako ljudi na taj način percipiraju ono što radim. Muzika je za mene strast, jedna vrsta potrebe i moj život uopšte i način na koji se bavim muzikom je plod čistih emocija, koje su proizašle iz mog srca, iz mojih iskustava i ljudi koje poznajem i sa kojima se družim. To su priče koje su u mom životu ostavile trag i za koje sam smatrala da treba da budu ovjekovečene kroz određene kompozicije koje stvaram. Što se tiče trominutnog nastupa i mog izražaja na ovaj način, bez obzira što je evrovizijski šou i što se dosta pažnje poklanja specijalnim efektima i kompletnom nastupu, mislim da publika i dalje želi da dobije ono što je istinito i iskreno, i da svakako ako na taj način pristupite i kompletnom nastupu i imate iskrenu interpretaciju da će odjek kod publike i rezultat biti svakako dobar.“

DW: Tvoje ime se, pored izvođača sa prostora Balkana sa kojima si sarađivala, najčešće vezuje za Dina Merlina. Tako da tvoje pojavljivanje na sceni, prošle godine na Eurosongu, sigurno nikog nije iznenadilo. Možda bi nas pre moglo iznenaditi tvoje učešće na Evroviziji ove godine, dakle uslovno rečeno drugu godinu „za redom“. Kako je do toga uopšte došlo i da li si se uopšte dvoumila, ili si kao i većina učesnika na ovom takmičenju bila „očarana“ atmosferom u Diseldorfu, pa se ponovo poželela da budeš deo svega toga?

Maya Sar: „Nisam se dvoumila, ali sam svakako i ja bila iznenađena pozivom sa Radio-televizije BiH i prošle godine kada sam bila u timu Dine Merlina, svidjela mi se Evrovizija, kao jedna od najstarijih muzičkih manifestacija. Jesam potajno želela da se jednog dana pojavim na sceni Eurosonga, međutim nisam planirala da to bude baš tako brzo, naredne godine. Ali mi je drago zato što smatram da sam u ovom momentu spremna na nastupim na toj pozornici, prvenstveno što imam kvalitetnu pjesmu iza koje stojim, koju smo zajedno moj tim i ja uradili po evropskim standardima, bez obzira što možda nije tipična evrovizijska pjesma, ali svakako jeste pjesma koja će zavredeti pažnju publike, u tom sam sigurna, što je na kraju krajeva naša ambicija i jedna od naših želja, i pored toga da dostojanstveno predstavimo domovinu, da to bude jedna od pjesama, koju će ljudi i nakon Eurosonga poželjeti da čuju.“

Za gotovo sve tvoje nastupe i važne momente u karijeri, moglo bi se reći da su nenametljivi. Verovatno zato što smo navikli da te viđamo u pratnji velikih muzičkih zvezda sa prostora bivše Jugoslavije, kao autora i pratećeg vokala. Da li projekti poput singla „Nespretno“ i evo sada samostalnog nastupa na Evroviziji, ukazuju na to da više ne želiš da budeš u drugom planu?

„Moja odluka da započnem solističku karijeru nema preterano veze sa tim da ne želim da budem u drugom planu. Zapravo, više mi je ta pozicija prijala. Međutim, ono što je bila prekretnica i ono što je bila osnovna inicijacija za ovaj jedan projekat nazvan Maya Sar jesu moje autorske pjesme koje sam dugo godina pisala i koje sam nekako više za sebe, iz hobija radile. Ali kada su ljudi iz struke, koji su vrlo renomirani i respektabilni u svojim profesijama, prvenstveno moj suprug koji je muzički producent, čuli moje pjesme, rekli su mi da pod hitno to moramo obznaniti i da pod hitno moramo snimiti CD zato što je to nešto što je možda u ovom momentu zapostavljeno, žanr kojim se ja bavim i način na koji pišem svoje pjesme. Uživam u tome i jednostavno to je sastavni dio mene i svaka nova pjesma kako se rodi, ja sve veću i veću želju dobijam da sljedeću pišem. Dakle, nije stvar samo ambicije da bude u prvom planu, kao što ima ljudi, kojima je to jedino bitno, nego prvenstveno muzika i moj doprinos kvalitetu muzike na način na koji mogu da učestvujem u tome.“

Šta bi rekla o svom evrovizijskom iskustvu? S jedne strane, Takmičenje za Pesmu evrovizije je, kao što znamo, ubedljivo najgledaniji TV šou u Evropi sa preko 120 miliona gledalaca. S druge, i sami organizatori Eurosonga ovo takmičenje više ne nazivaju muzičkim festivalom, već TV programom za celu porodicu. Ima li još uvek muzičkog izazova u Evroviziji ili još konkretnija pronaliziš li izazov u ovom spektaklu kao muzičar, autor i izvođač?

„Ovo će biti moje treće evrovizijsko iskustvo. 2004. godine u Istanbulu sa prvi put bila sa Deen-om, zatim 2011. godine sa Dinom Merlinom i svako da će mi ta iskustva puno pomoći da ove godine budem u jednom smislu i opuštenija i da se možda malo manje stresiram oko nekih stvari koje nisu toliko bitne, ali skakako da mi je kao glavnom vokala i kao autora evrovizijske pjesme i veća odgovornost, ali i veći izazov da bude što bolja ove godine i upravo smo u završnoj fazi scenskih i vokalnih proba i zaista se radujem dolasku u Baku i upoznavanju ostalih učesnika i toka tih tehničkih proba i svega što slijedi. Evrovizija jeste već dugo možda više TV šou, nego muzički šou, ali mislim da ima prostora da koliko god da ljudi žele da vide spektakl, da ipak prije svega žele da čuju dobru pjesmu i meni kao običnom gledaocu Evrovizije, u najdubljem sjećanju su mi ostale pjesme koje nisu imale nikakav spekatkl, nego koje su, eto samo tako ispjevane na jedan lijep i kvalitetan način.“

Stiče se utisak da je na Evroviziji poslednjih godina, manje-više sve postalo dozvoljeno, a da i pored toga izvođači, pre svega pesme isuviše liče jedna na drugu. Da li je autor kompozicije, ali izvođač u bilo kojoj obaveze prema tradiciji i kulturnom nasleđu zemlje koju predstavlja. Nije li draž u Evroviziji ipak poneki etno motiv sa domaćeg terena i izvođenje na maternjem jeziku?

„Zaista ima pjesama koje se iz godine u godinu ponavljaju da kažem, na isti kalup i da postoje već neke šeme i forme, po kojima se prave evrovizijske pjesme, ali ja nisam želela da budem jedna od tih i sa posebnom pažnjom sam pristupila izradi ove pjesme. Što se tiče etno motiva i pjevanja na maternjem jeziku, to je svakako poželjno, ali samo ukoliko ima smisla i ukoliko pjesma sama po sebi to iziskuje i ukoliko to predstavlja zaokuženu celinu. Ako se to radi na silu, meni se lično to ne sviđa, jer na taj način podilazite publici, a mislim da publika isto može dovoljno da primjeti, ako neko stvari radi nametljivo i ako pjesma sama od sebe ne traži tako nešto, nego ako se ide samo na to isključivo da se zbog određenih etno motiva dobiju poeni. Ja sam se ove godine odlučila za maternji jezik isključivo zbog toga što mislim da najbolje mogu prenijeti emociju svoje pjesme na publiku, bez obzira da je auditorij toliko velik i da većina ljudi bi možda više me razumijela, tehnički više da pjevam na engleskom, a uradili smo i englesku i italijansku verziju. Odlučila sam se za maternji, jer pjesma tako izvorno nastala i što se ja na kraju krajeva najbolje osjećam kad pjevam na svom jeziku.“

Kakva su ti očekivanja? Naročito ako se ima u vidu da gotovo svi predstavnici sa prostora bivše Jugoslavije, u Baku idu sa sporijim pesmama, sa baladama.

„Čula sam pjesme iz bivših jugoslovenskih republika i sve su mi zaista lijepe i možda da veza između nas jeste to da je mahom riječ o baladama, ali ne liče jedna na drugu i dosta su autentične svaka za sebe. Što se tiče plasmana ja nemam nekih velikih pretenzija, niti sam opterećena time da moram pobijediti, ali volela bih svakako da uđem u finale, jer mislim da ova pjesma to zaslužuje. Svi imamo težak zadatak jer postoje dva polufinala, što će biti i te kako teško, jer znamo da iz svakog polufinala samo deset zemalja idu direktno u finale. Moja očekivanja sa najviše u tome da ljudi percipiraju moju pjesmu kako treba, da požele i kasnije da je čuju i ovo je idealna prilika da kroz ono što najbolje radim, dakle kroz muziku upoznam ljude i sa svojim autorskim radom, a i u jednom lijepšem svijetlu da predstavim svoju domovinu.“

Šta se dešava sa tvojim albumom? Hoće li možda biti gotov upravo bude trajala evrovizijska euforija, pošto je nastup na Evroviziji pred tolikim brojem gledalaca dobra promocija za svakog izvođača?

„Prvi plan nam je i bio da album bude gotov prije Eurosonga, da ga tamo možemo lepo ispromovisati, gdje svaki izvođač plijeni pažnjom po logici stvari. Međutim, rad na evrovizijskoj pjesmi, neću reći odnio, već okupirao više mjeseci a želeli smo tome stvarno studiozno da se posvetimo i nije nam apsolutno žao zbog toga. Tako da će album pričekati kraj Eurosonga. Početkom šesto mjeseca izdaćemo najavni singl pod imenom „Krive riječi“, kako će se zvati i moj prvi album, koji će izaći odmah nakon Evrovizije, a „Korake ti znam“ evrovizijska pjesma je odličan uvod za priču o albumu.“

Autor: Jakov Leon
Odg. urednik: Dijana Roščić