1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Medijske slobode su osnova demokratije

3. maj 2013.

Dojče vele je već 60 godina u dijalogu sa svetom, još od 3. maja 1953. kada je počelo emitovanje. Gde je nemački međunarodni javni servis danas? O tome govori generalni direktor Erik Beterman.

https://p.dw.com/p/18R2c
Foto: DW

Dojče vele je glas Nemačke u Evropi i svetu. Ali kada pogledamo novije razvoje u svetu, pogotovo kada se osvrnemo na „Arapsko proleće“, koju ulogu u tim zemljama igraju mediji poput Dojče velea?

Erik Beterman: „Veoma je interesantno kada neko iz jedne takve, arapske zemlje dođe u Berlin, tokom svoje posete kaže: 'Ja u svakom slučaju želim da dam intervju za Dojče vele'. Zašto to kaže? Zato što zna da se naš arapski program čuje i da je poznat u njegovoj zemlji. I mi to produbljujemo kroz nešto što smo u proteklih skoro deset godina izgradili, a to je Dojče vele Akademija. Time obučavamo, na osnovu našeg programa, više od tri hiljade novinara širom sveta. Ne sme se zaboraviti da dve trećine ljudi na svetu živi u zemljama gde medijsko tržište nije slobodno. Reč je o državnim i vojnim radiotelevizijama, diktatura. Za njih su medijske slobode još jedno od dobara kojima teže. Usuđujem se da izjavim da su medijske slobode osnova za demokratiju, demokratija je osnova za investicije, a investicija nema tamo gde je vlada korumpirana. To je naš zadatak, da to prenesemo, da podržavamo tu sliku. To je zadatak Dojče velea.“

Gde biste svrstali, upravo kad je reč o medijskim slobodama?

„Mi smo nemački međunarodni javni servis, a to naravno znači da prenosimo naše društvene vrednosti. Za njih smo i mi morali da se izborimo, ako se u obzir uzme vreme nacističke diktature i Drugog svetskog rata. Osim toga, mi u Nemačkoj imamo u Osnovnom zakonu član 5, u kojemu se garantuje sloboda medija. Naravno da ima još i drugih medija iz zemalja sa sličnim ili istim društvenim uređenjem, i tu bih svrstao i Dojče vele – pored BBC-a ili France 24 ili to što Amerikanci danas rade, ili Španci i Portugalci. S druge strane, ako pogledate medije iz Ruske Federacije, na primer Russia Today – to jeste perfekcionistički urađeno, dakle profesionalno, ali sadržaji su tu ipak nešto drukčiji. To je više politika Kremlja. A to važi naravno i za CCTV9, dakle za Kineze. To važi i za međunarodne stanice poput one iz Irana, Press TV, koje u suštini imaju misionarsku funkciju.“

Da li je reč o globalnom informacionom rat ili je to jednostavno konkurentnost na medijskom tržištu?

„Ne bih rekao da je to globalni informacioni rat, ali to jeste borba za svetsku javnost. To je pitanje prisustva. Na kraju krajeva možemo naravno reći da i mi na ovom svetu igramo i političku igru, svejedno ko je na vlasti.“

Intervju: Katrin Veske / Marina Martinović
Odgovorna urednica: Ivan Đerković