Mekalister za DW: Kosovo i vladavina prava

DW: Prvo pitanje se samo nameće... EU već godinama apostrofira važnost saradnje Beograda i Prištine. Da li incident na utakmici Srbije i Albanije dovodi u pitanje sve što je do sada urađeno?

Dejvid Mekalister: Ovde govorimo o incidentu koji je za žaljenje. To jasno pokazuje i da pomirenje na Zapadnom Balkanu nije samo proces koji se odvija na nivou predstavnika vlasti već da je to proces koji mora da uključi civilno društvo i ceo narod. Nadam se da takve slike nećemo morati ponovo da gledamo.

DW: Bili ste premijer Donje Saksonije, nemačke pokrajine koja je veća po broju stanovnika i bogatija od Srbije za koju ste sad zaduženi u Evropskom parlamentu. Kako vidite prostor da svoja dosadašnja iskustva iz nemačke politike primenite na novoj poziciji u Briselu?

Mekalister: Na nemačkoj političkoj sceni sam već 16 godina, prvenstveno u regionalnom parlamentu Donje Saksonije, a čast mi je bila da tri godine budem i premijer u Hanoveru. Demokratija znači da se vlast uvek može i promeniti. Kada smo tesnom većinom izgubili izbore prošle godine (kada vlast u Donjoj Saksoniji od konzervativaca preuzimaju socijaldemokrate, prim. red.) bilo mi je jasno da ću napustiti regionalnu politiku i kandidovati se za Evropski parlament. Danas sam član Spoljnopolitičkog odbora Evropskog parlamenta i predsedavam Delegacijom za saradnju sa SAD. Za poziciju izvestioca za pregovore sa Srbijom, u narednih pet godina, prijavio sam se jer verujem da EU nije zatvorila vrata. Nezavisne evropske zemlje, koje dele naše vrednosti i uverenja, moraju da dobiju šansu da postanu članice EU. Moja kancelarka Angela Merkel uvek naglašava da Zapadni Balkan ima i da mu je potrebna evropska perspektiva. Srbija je napravila svoj izboru pravcu EU, a EU mora da ostane predana politici proširenja.

DW: Ipak predsednik Evropske komisije, koji kao i Vi dolazi iz redova konzervativaca, najavljuje pauzu u širenju Unije od najmanje pet godina…

Mekalister: Žan Klod Junker jeste najavio da neće biti novih članica u narednih pet godina, a jasno je da do toga neće ni doći jer ni jedna od zemalja nije spremna. Za Srbiju ću uvek reći da može da se priključi EU kada za to bude spremna. Ali kada će to biti odlučuje se u samoj Srbiji. Zemlja je na dobrom putu, ali ima još mnogo da pređe. Zarad sopstvenih interesa, do trenutka ulaska u EU, Srbija mora biti spremna inače neće imati koristi od EU.

DW: Vaš prethodnik na mestu izvestioca za Srbiju Jelko Kacin bio je često prisutan u srpskim medijima svojim komentarima i najčešće kritikama na račun Srbije i srpskih vlasti. Kakav će biti Vaš pristup novom zaduženju?

Mekalister: Moja obaveza kao izvestioca za Srbiju jeste da pratim proces pregovora između EU i Srbije i da jednom godišnje podnosim izveštaj Evropskom parlamentu. Prvi bi trebalo da bude u februaru ili martu sledeće godine. Očekujem blisku saradnju sa komesarom Hanom i srpskim zvaničnicima, a sa nekima sam se već sreo u Briselu i Berlinu. Prvi put ću posetiti Beograd u novembru. Shvatam odgovornost pozicije izvestioca za Srbiju i smatram da je, pored razgovora sa ekspertima, najbolji način da sudiš o jednoj zemlji da otputuješ tamo. Nemci imaju izreku: „Bolje jednom viđeno nego sto puta pročitano.“ Očekuje me posao na ne baš lakim pitanjima, a svi znamo da neće biti niti jednog poglavlja u pregovorima o članstvu koje neće biti komplikovano. Ali Srbija je napravila svoju odluku i sada je su dva najvažnija izazova Srbije normalizacija odnosa sa Kosovom i primena reforme u oblasti vladavine prava.

DW: Prošle nedelje imali smo priliku da čujemo i izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije u procesu evrointegracija. Komesar za proširenje Štefan File, bio je relativno i kratak i pozitivan u predstavljanju izveštaja, dok je u Srbiji on ocenjen kao najbolji od svih u regionu. Da li Vam se čini da su neke kritike prećutane?

Mekalister: Izveštaj komesara Filea naglašava važnost daljeg jačanja vladavine prava i neophodnost mera za ekonomski oporavak Srbije. Ukazuje se na potrebu za višim standardima u oblasti pravosuđa i suzbijanje korupcije. Upravo je insistiranje na nezavisnom i efikasnom sudstvu kao preduslovu za borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala vrlo važno za nas. Srpske vlasti jesu pohvaljene za uvođenje tržišnih reformskih zakona, kao i za mere u cilju smanjenja državnog duga i deficita. Istovremeno, Srbija mora da primeni strukturne reforme, prvenstveno u oblasti javnih preduzeća. Tu su se našle i kritike na račun medijskog okruženja, odnosno slobode izražavanja. Uočeno je slabljenje slobode i nezavisnosti medija. Sve su to činjenice koje javnost u Srbiji mora ozbiljno da shvati. Smatram da je ovaj izveštaj dobro pripremljen od strane Evropske komisije i važno je pročitati svaki njegov red i svaku reč. Ako Komisija negde stavi svoj komentar onda svakako postoji dobar razlog za to.

DW: Među poslednjim zamerkama na račun Srbije u Briselu se postavlja i pitanje usklađenosti spoljne politike Beograda i EU, što se konkretno odnosi na saradnju sa Ruskom Federacijom. Očekuje se da će i Berlin držati oko na Putinovoj poseti Beogradu i da i to može biti jedan od faktora za usporavanje evropskog puta Srbije.

Mekalister: Tu ne vidim razliku između pozicija Nemačke i EU. U procesu evrointegracija radi se o napretku, a ne o datumima. Poglavlja će biti otvorena kada budu spremna za otvaranje. Na duže staze, Srbija svoju spoljnu politiku mora da uskladi sa politikom EU. Primećujem da je Beograd tu usporio harmonizaciju svoje spoljne politike sa evropskom i da, za sada, nema naznaka da bi Srbija mogla da se pridruži merama koje je EU uvela protiv Rusije, a koje se odnose na krizu u Ukrajini. Shvatam da Srbija sa Rusijom ima posebne, ne samo političke, već i ekonomske i posebno energetske odnose. I poseta predsednika Putina Beogradu sa istorijskog stanovišta je razumljiva. Obeležava se Dan oslobođenja kao uspomena na 20. oktobar 1944. godine kada su nemački nacisti pred jugoslovenskim partizanima i Crvenom armijom napustili Beograd. To je važan datum za ljude u Srbiji i to je potpuno razumljivo. Istovremeno, zvaničnici, ne samo ovde u Briselu, nego i u Vašingtonu naglašavaju da ideja po kojoj predsednika Putina i njegovog vojnog zapovednika pozdravlja 4.500 srpskih vojnika nije nešto na šta NATO i EU blagonaklono gledaju. I pored svega ovoga, očekujemo da Srbija sačuva svoju proevropsku orjentaciju i posle posete Putina, kao i da mirno rešenje ukrajinske krize ostane prioritet za EU.

DW: Na kraju ovog razgovora, gospodine Mekalister, koja bi bila Vaša prva poruka Srbiji i njenim građanima sa pozicije novog izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju?

Mekalister: Srbija je napravila izbor u pravcu EU, a EU mora da ostane predana procesu proširenja. Taj proces zasniva se na napretku ne na datumima. Srbija će ući u EU čim bude spremna i to je i u našem i u vašem interesu. Na dobrom ste putu i želimo da idemo zajedno dalje. Na kraju, povoljan rezultat doneo bi članstvo Srbije u EU. Da li će Srbija i kada postati deo EU zavisi najviše od reformi koje je spremna da sprovede tokom sledećih godina. I tu u prvom redu govorim o normalizaciji odnosa sa Kosovom i vladavini prava.

*Dejvid Džems Mekalister, 1971, je političar nemačkih demohrišćana (CDU). Škotskog je porekla i poseduje i britanski pasoš. Od 2010. do 2013. bio je premijer nemačke pokrajine Donje Saksonije, a pre toga šef poslaničke grupe u pokrajinskom parlamentu i šef pokrajinskog ogranka CDU.