Može li Evropa da pomogne u približavanju SAD i Kine?

Pre pedeset godina, Ričard Nikson, tadašnji predsednik SAD, krenuo je u tajnu posetu Pekingu. To putovanje okončalo je decenije američkog suprotstavljanja komunističkoj Kini i pomoglo da se produbi rascep u komunističkom svetu između Kine i Sovjetskog Saveza. Tim lukavstvom Vašington je želeo da oslabi svog glavnog rivala – Moskvu.

-pročitajte još: Nemački stručnjak: „Kineski predesednik sada ima ključnu ulogu“

Ali, u biografiji Henrija Kisindžera, Niksonovog tadašnjeg savetnika za nacionalnu bezbednost, istoričar Najl Ferguson pretpostavlja da Amerikanci nisu sami došli na tu ideju. Od kasnih 1960-ih pa nadalje, Kisindžer se redovno sastajao sa Evropljanima na konferencijama koje su okupljale naučnike i političke mislioce s obe strane Gvozdene zavese.

Jedan od takvih istočnih Evropljana bio je Antonin Šnejdarek, bivši šef čeških obaveštajnih operacija u Nemačkoj. U jednoj diskusiji izneo je pitanje za koje je Kisindžer kasnije napisao da mu „nikada nije palo na pamet“ – da li će SAD i Kina ikada sklopiti dogovor. „Nisu Amerikanci prvi na to pomislili“, napisao je Ferguson. „Strateški mislioci sovjetskog bloka su bili ti koji su predvideli novi svet posle kinesko-sovjetskog raskola.

Nedostatak političkog i bezbednosnog uticaja

Evropljani su igrali ulogu obezbeđivanja dijaloga Vašingtona i Moskve usred Hladnog rata. Krajem 1970-ih, američko-sovjetski odnosi ušli su u „detant“, a pokretačka snaga bila je Konferencija o bezbednosti i saradnji u Evropi. Rezultat je 1975. godine bio Helsinški sporazum, koji je Zapad i Istok obavezao na dijalog i delimično prihvatanje međusobnih strateških interesa.

Danas, dok tinja „novi hladni rat“ između SAD i Kine, stručnjaci su podeljeni oko toga da li Evropljani mogu da igraju sličnu posredničku ulogu između dve supersile.

„Pogrešno je misliti da Evropa može da igra ulogu posrednika u američko-kineskom sukobu“, smatra Noa Barkin, gostujući viši saradnik u Nemačkom Maršalovom fondu. „Ni SAD ni Kina nemaju sklonosti ka tome. A evropske države članice previše su podeljene oko toga gde bi one bile pozicionirane u ovom sukobu.“

Jaki su argumenti protiv evropskog preuzimanja posredničke uloge između Vašingtona i Pekinga. Evropska unija kao i pojedinačne države koje je sačinjavaju bezbednosno nisu dovoljno snažne. Mnogi američki političari smatraju Evropu previše mekom prema Pekingu, dok kineski zvaničnici smatraju Evropljane izolacionistima koji brinu samo o ekonomskoj dobiti.

Što je još gore, sami Evropljani duboko su podeljeni po tom pitanju. Države kao što su Mađarska i Grčka su prokineski orijentisane, a recimo Švedska, Češka i Litvanija se sve više protive Kini, ukazuje Barkin. On dodaje da će s porastom tenzija između Vašingtona i Pekinga, Evropa biti pod sve većim pritiskom da izabere stranu. Izgleda da je javno mnjenje u Evropi sklonije Americi, jer istraživanja pokazuju da 71 odsto Nemaca i 66 procenata Francuza trenutno imaju nepovoljne stavove o Kini.

Evropa kao posrednik?

Evropska unija je prošlog meseca Kinu prijavila Svetskoj trgovinskoj organizaciji zbog trgovinskog rata Pekinga protiv Litvanije. To je bio odgovor Pekinga na uspostavljanje diplomatskih odnosa ove male baltičke države s Tajvanom. Sveobuhvatni sporazum o investicijama (CAI) između EU i Kine, dogovoren krajem 2020. godine, povučen je nakon što su prošlog maja obe strane uzajamno uvele sankcije određenim zvaničnicima.

U vreme predsedničkog mandata Donalda Trampa u SAD, evropsko javno mnjenje imalo je znatno lošiju sliku o Americi. Ali pod predsednikom Džozefom Bajdenom stvari su se poboljšale. Isto tako, postoji i politička saradnja između SAD i Evrope u odnosima s Pekingom. Poslednjih godina održane su sednice predstavnika Vašingtona i Brisela o Kini, kao i američko-evropskog Saveta za trgovinu i tehnologiju.

Uprkos ograničenom uticaju EU u Aziji, neki smatraju da mu pozicija između dve supersile daje određeni uticaj. „Evropa može i mora da igra“ ulogu posrednika, rekla je Liza Bomasi, zamenica direktora istraživačkog centra Karnegi Evropa. „Zato što Evropa nije bila glavni akter optuživanja kineskih firmi, kao što je to slučaj sa SAD, ona teoretski ima više legitimiteta da omogući neki oblik teških – ali stabilnih – kompromisa koji bi omogućili našem međusobno povezanom globalnom sistemu da nastavi da funkcioniše“, rekla je Bomasi.

Brisel je u povoljnoj poziciji od 2018. godine kada je Kinu označio kao „partnera za saradnju, partnera u pregovorima, ekonomskog konkurenta i sistemskog rivala“. To Briselu omogućava i konfrontaciju i kooperaciju. „Videćemo kakve će biti ove oscilacije klatna tokom vremena, jer se odnos, s obzirom na različite ekonomske zavisnosti od Kine, ne može potpuno razdvojiti na ove oblasti“, dodala je Bomasi.

Upravljanja krizama i prevencije sukoba

Robert Vilijams i Moric Rudolf, analitičari Kineskog centra na Pravnom fakultetu Jejla, objavili su u decembru esej pod naslovom „Može li Evropa da spreči rat između SAD i Kine?“

„Evropska unija bi trebalo da razmotri pokretanje diplomatske inicijative koja podseća na Helsinški proces. Tako bi Evropa mogla da posreduje u sporazumima za promovisanje deeskalacije, o smanjenju rizika i upravljanju krizom, čime bi se smanjila verovatnoća oružanog sukoba.“

Vilijams, jedan od autora, rekao je za DW da je argument bio „da bi evropski akteri mogli da igraju ograničenu, ali važnu ulogu u bezbednosnim poslovima indo-pacifičkog prostora promovišući upravljanje krizama i diplomatiju za sprečavanje sukoba.“

Po Robertsu, Brisel bi mogao da inicira niz diskusija o pomorskom, svemirskom i sajber prostoru – to su oblasti „u kojima su trenutno nerazvijeni protokoli za kriznu komunikaciju i smanjenje rizika“. On je rekao da to ne znači da Evropljani treba da traže da posreduju u suštinskim sporovima oko Tajvana i Južnog kineskog mora, ili da mogu realno da reše dugogodišnje razlike između Kine i SAD.

Umesto toga, kaže Roberts, Evropljani bi trebalo da se usredsrede na poboljšanje „mehanizama kao što su komunikacioni kanali i bezbednosni protokoli – procedure koje mogu smanjiti rizik od nenamernog rata“, dodao je Roberts. „Poenta je konkretno u prevenciji i deeskalaciji sukoba.“

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.