Nacističko breme bundesligaškog kluba

Na početku nacističke vladavine 1933. mnogi fudbalski klubovi u tadašnjoj Nemačkoj su izbacili svoje jevrejske članove. Do današnjih dana mnogi od tih klubova nisu u potpunosti rasvetlili taj mračni deo prošlosti, često zbog činjenica da jednostavno nema dovoljno pouzdanih podataka.

Od svih fudbalskih klubova prve i druge Bundeslige, do sada je samo berlinska Herta bila u posedu kompletnih članskih iskaznica. Angažovani članovi berlinskog kluba te su podatke koristili kako bi rekonstruisali životni put jevrejskog klupskog doktora Hermana Horvica ili člana kluba Eljaša Kaškea, koji je ubijen u koncentracionom logoru Zaksenhauzen.

Kutije u podrumu

Fudbalski klub Nirnberg upravo analizira ono što se u klubu događalo tokom nacističkog režima i kroz šta su sve prošli tada izbačeni jevrejski članovi. A to je omogućeno senzacionalnim pronalaskom materijala u klupskom podrumu.

Početkom 2021. godine klupski kućepazitelj je u klupskom podrumu otkrio 15 prašnjavih kutija s kompletnim članskim iskaznicama tog kluba u razdoblju između 1928. i 1955. Ukupno se radilo o 12.000 evidencionih kartica.

Uz pomoć članskih kartica, istoričar i arhivar fudbalskog kluba Nirnberg, Bernd Zigler, krenuo je na posao. I tako je nastala knjiga s naslovom „Zavijanje s vukovima – FK Nirnberg i isključivanje njegovih jevrejskih članova". U fokusu su 142 člana koji su bili izbačeni zato što su bili Jevreji. Na njihovim karticama se nalazio pečat „30.4.1933, istup". Zigler želi da učini te ljude ponovo „integralnim delom kluba".

Zigleru je datum 30.4.1933. već poznat. Pre nekoliko godina je on u njujorškom Institutu Leo Bek pronašao dokumente pravnika Franca Antona Salomona: on je od 1930. bio član FK Nirnberg. Salomon je 1934. pobegao iz Nemačke i preko Francuske stigao u SAD, gde je izgradio respektabilnu karijeru u području poreskog prava. Preminuo je 1993. Do svoje smrti je čuvao pismo koje je FK Nirnberg 28.4.1933. poslao svojim jevrejskim članovima, u kojem ih informiše o izbacivanju iz članstva.

Šok za jevrejske članove

To je bio šok i za još 95 sportista i 46 soportistkinja izbačenih iz kluba. Svi oni su se namerno odlučili za ulazak u građanski klub Nirnberg, u redove tadašnjeg rekordnog prvaka Nemačke, kako bi bili priznati u u samom centru društva, tvrdi Zigler.

U klubu su svoje slobodno vreme tada provodili bankari, lekari, pravnici, trgovci, učenici, studenti, cele porodice. To je za njih bilo središte socijalnog života, tamo su igrali tenis, rukomet, fudbal, bavili se boksom ili atletikom.

Činjenica da ih se klub doslovno otarasio samo nekoliko nedelja nakon što je Adolf Hitler imenovan za kancelara Rajha, za mnoge je sigurno bilo traumatično iskustvo. Nirnberg je bio jedan od prvih klubova koji je izbacio svoje jevrejske članove.

Zigler je istraživao životne okolnosti tih Jevreja. Radi se o vrlo različitim biografijama. Neki od njih su pobegli iz Nemačke, započeli novi život u SAD, Engleskoj ili Francuskoj, zasnovali porodicu, a neki drugi su se na frontu borili u ratu za Hitlerovu Nemačku ili su učestvovali u otporu protiv nacista. 13 isključenih klupskih članova nije preživelo nacističku vladavinu. Deset ih je ubijeno u koncentracionim logorima.

Rotšild preživeo Buhenvald

Samo jedan od njih je preživeo Buhenvald: bio je to Valter Rotšild. Zigler je sakupio nešto više informacija o životu trgovca tekstilom i njegovog brata Ota zato što je u Berlinu pronašao njegovu ćerku, Ivon Rotšild. Ona mu je pričala o svom ocu, koji se posle oslobođenja Nemačke ponovno vratio u Nirnberg, te je do kraja svog života kao navijač posećivao utakmice svog kluba.

Ivon Rotšild kaže da je važno da se ne zaborave nacističko doba i nacistički zločini. Mora se odlučno boriti protiv antisemitizma, dodaje ona. A to mišljenje dele i Zigler i FK Nirnberg, borbu protiv antisemitizma ovaj klub smatra svojim zadatkom. Klub svojim navijačima organizuje posete spomen-područjima koncentracionih logora Dahau i Flosenbirg. Tom prilikom se govori o sudbinama isključenih članova kluba.

Pogled u budućnost

Istoričar Zigler razmišlja i o budućnosti. On može da zamisli da navijači preuzmu aktivniju ulogu u rasvetljavanju prošlosti, da i oni, kao u slučaju Herte, uz pomoć članskih knjižica sami istražuju biografije bivših članova.

U međuvremenu su se i drugi bundesligaški klubovi pozabavili sudbinama svojih jevrejskih članova. Među njima je i Verder iz Bremena. I tamo je objavljena jedna knjiga u kojoj se rasvetljavaju životne okolnosti klupskih članova tokom nacističke diktature.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.