Nasilje nad hrišćanima - svetski problem

Povodom napada na hrišćane Kopte u Aleksandriji list Hamburger abendblat piše:

„Napad jasno ukazuje na ono pred čim rado zatvaramo oči: hrišćani su ona verska zajednica čiji su pripadnici u najvećem broju ugroženi. U Saudijskoj Arabiji zabranjeno im je da služe službu Božju, u Kini van zvanično odobrenih crkava preti im progon, u Nigeriji su na meti izliva mržnje. Mnoge islamske zemlje prelazak iz islama u hrišćanstvo kažnjavaju smrću. Nasilje prema hrišćanima je svetski problem. Čak ako i vlade u Egiptu i u drugim nehrišćanskim zemljama ozbiljno shvate papin novogodišnji poziv da bolje zaštite hrišćane, one su pred nerešivim problemom. U krajnjoj liniji niko ne može efikasno da stane na put fanatičnim teroristima. Onoga ko je spreman da pogine da bi ubio pripadnike druge vere nemoguće je zaustaviti pretnjom oštrih kazni.

Zaštita manjinskih verskih zajednica ne može biti samo zadatak organa bezbednosti. Nemoguće je zaštiti sve crkve, džamije, hramove ili sinagoge. Gotovo refleksno protivnasilje kao odgovor na nasilje tek nije rešenje, nego mnogo više put ka rastućoj spirali nasilja. Na kraju, ostaje samo jedan put iz terorističkog rata vera. I hrišćani su morali tokom dve hiljade godina stradanja da ga nauče: to je tolerantnost prema pripadnicima drugih vera. U svim svetskim religijama pominje se ljubav prema neprijatelju. To je veliki zahtev. Ali samo ko ga poštuje može da zaustavi osvetu i nasilje“, piše „Hamburger abendblat“.

Bez slobode veroispovesti nema demokratije

Istim povodom list Frankfurter noje prese piše:

„Nemoguće je izbeći utisak da je, ne samo u Iraku, dozvoljeno nasilje prema hrišćanima. I u Avganistanu, Jemenu, Somaliji, čak i u Turskoj ljude ubijaju samo zato što su hrišćani. Na meti su ne samo misionari i stranci koji pružaju humanitarnu pomoć, nego i konvertiti i domaći hrišćani koji – kao Kopti u Egiptu, predstavljaju značajnu manjinu. Svakako da se ne sme optužiti ceo muslimanski svet za ta nedela, ali je dozvoljeno postaviti pitanje, kao što to sada čine Kopti u Egiptu, da li su vlasti učinile sve što su morale kako bi zaštitile hrišćane“, piše „Frankfurter noje prese“.

Najzad, list Bild komentariše:

„Ubistvo egipatskih hrišćana pokazalo je celom svetu da progon hrišćana nije odavno zatvoreno poglavlje u istoriji sveta. Naprotiv, 200 miliona hrišćana živi u zemljama u kojima zbog vere mogu da očekuju progone, šikaniranje, čak i smrt. U pojedinim muslimanskim zemljama hrišćani su u naročito teškoj situaciji. A povrh svega islamski fanatici objavili su rat hrišćanima u celom svetu. Na sve to na Zapadu se dugo nije obraćala dovoljna pažnja i to se prećutkivalo.

Naši propovednici multikulturalnosti zahtevali su uvek tolerantnost samo od ljudi na Zapadu, nikada od vlada iz drugih kultura. Međutim, kada je reč o progonima hrišćana neprihvatljiva je bilo kakva tolerantnost. Tamo gde ljude ubijaju, jer navodno veruju u pogrešnog boga, gaze se i druga ljudska prava. Istina je krajnje jednostavna: bez slobode veroispovesti nema slobode izražavanja mišljenja, bez slobode izražavanja mišljenja nema demokratije“, piše „Bild“.

Pripremio: Nenad Briski

Odgovorni urednik: Ivan Đerković