Nemačka bi morala jače da se bori protiv korupcije

Već četvrtu godinu zaredom javni sektor u Nemačkoj zauzima 10. mesto na indeksu percepcije korupcije koji objavljuje „Transparensi internšenal“. Na indeksu za 2021. Nemačka ima 80 bodova od maksimalno mogućih 100. Danska, Novi Zeland i Finska sa po 88 bodova i dalje su najmanje korumpirane zemlje. Autori naglašavaju da je pritom važniji broj bodova nego mesto na listi, jer ono može da varira s obzirom na broj posmatranih zemalja. U 2021. je istraženo 180 zemalja.

Broj bodova koji dobija Nemačka pokazuje da građani javni sektor u toj zemlji doživljavaju uglavnom kao slobodan od korupcije. Ispitivanje se odnosi na državne službenike i izabrane narodne predstavnike na svim nivoima. A ispituje se ne samo da li su oni skloni korupciji, nego i to kako se bore protiv korupcije, zloupotrebe položaja, podmićivanja i pronevere javnog novca, i to kroz zakone i odgovarajuće mere na osnovu tih zakona.

Na listi je inače Srbija na 96. mestu s 38 bodova, Bosna i Hercegovina na 110. s 35 bodova koliko ima i Albanija. Kosovo je na 87. sa 39 bodova, koliko ima i Severna Makedonija.

Hrvatska se nalazi na 63. mestu s 47 bodova, u društvu sa Crnom Gorom, Kubom i Malezijom koje imaju isti broj bodova. Sve zemlje koje imaju manje od 50 bodova smatraju se korumpiranima. Od članica Evropske unije Hrvatska je među najlošijima. Iza nje su samo još Rumunija s 45, Mađarska s 43 i Bugarska s 42 boda. Slovenija ima 57 bodova, a Italija 56.

Afera je, ali nema kaznene odgovornosti

Zanimljivo je da Sjedinjene Američke Države sa 67 bodova zauzimaju 27. mesto na listi, iza Hongkonga, Urugvaja i Ujedinjenih Arapskih Emirata. Australija je, recimo, za četiri boda slabija nego godinu dana ranije, dok Nemačka stagnira. „To pokazuje da još nismo daleko odmakli kada je reč o borbi protiv korupcije“, kaže predsednik „Transparensija“ za Nemačku Hartmut Bojmer. „Ovde još uvek postoje veliki nedostaci u svim područjima društva.“

„Trasnparensi“ kao primer navodi aferu s maskama iz prošle godine. Dva poslanika Bundestaga iz demohrišćanskih stranaka (CDU i CSU) podneli su ostavke kada je otkriveno da su koristili svoje političke veze kako bi zaradili oko dva miliona evra na prodaji maski javnim institucijama.

U novembru je jedan sud u Minhenu ipak presudio da oni nisu krivi za korupciju, jer to što su oni redili ne može da se podvede pod korupciju onako kako se ona definiše u Nemačkoj. Bivši poslanici su naveli da je novac koji su primili bio honorar koji su dobili kao advokati, jer su pomagali u pregovorima o tom poslu.

„Zakon protiv zloupotrebe službenog položaja za izabrane predstavnike ostaje praktično neefikasan i hitno je potrebno njegovo pooštravanje“, kaže Bojmer. „Nije u redu da su važeća pravila za zaposlene u javnim službama stroža nego za poslanike“, kaže on. „Transparensi“ isto tako kritikuje i držanje nekih stvari u tajnosti u javnom sektoru, nedostatak jasnih pravila u vezi s krivičnom odgovornošću preduzeća i nedovoljnu zaštitu tzv. „zviždača“.

Nova vlada obećava poboljšanje

U saopštenju upućenom DW jedan portparol Saveznog ministarstva pravde naglasio je da su brojni zakoni o borbi protiv korupcije u javnom sektoru – uključujući i onaj koji je bezuspešno primenjen na poslanike u vezi skandala s maskama – poslednjih godina pooštreni, između ostalog i zbog zahteva „Transparensi internešenala“.

A nova nemačka vlada sastavljena od SPD, Zelenih i FDP obećala je da će povećati transparentnost i snažnije se suprotstaviti zloupotrebi položaja. „Koalicioni ugovor nas obavezuje da bolje obradimo krivično delo podmićivanja i korupcije kod izabranih zvaničnika. U okviru koalicije raspravljaćemo o tome kako da to sprovedemo“, izjavila je za DW portparolka Ministarstva pravde Rabea Beninghauzen.

U novije vreme i neki članovi Savezne vlade suočeni su s ozbiljnim optužbama. Državno tužilaštvo Berlina prošle nedelje najavilo je istragu protiv rukovodstva Zelenih zbog početne sumnje u proneveru. Lideri stranke, među kojima su i aktuelna ministarka spoljnih poslova Analena Berbok i vicekancelar Robert Habe,k u 2020. godini dobili su vanredne dotacije zbog pandemije za koje je i unutarstranački organ za proveru poslovanja utvrdio da su premašile interno zacrtane granice. Jedan portparol Zelenih potvrdio je da se istraga sprovodi, ali je u izjavi za medije naglasio da su sporne novčane dotacije već vraćene.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.