Nemačka pokvarila svoj plasman
10. decembar 2018.
„Naš indeks zaštite klime pokazuje: privrženost Pariskom sporazumu o klimi je velika, ali nema dovoljno političke volje da se učine neki konkretni koraci kako bi on bio sproveden u delo. Tu više nema izgovora, jer sva rešenja već postoje i plativa su", kaže Jan Burk iz organizacije za zaštitu životne sredine Džermanvoč, koji je i jedan od autora izveštaja. Zajedno sa istraživačkim institutom NjuKlajmejt i stručnjacima iz dotičnih zemalja, ispitana je situacija u 56 država.
Rang lista bez vodećih
Kako bi se sprečilo zagrevanje Zemlje veće od dva stepena, količina štetnih gasova bi morala da se hitno smanji. Za to više nema mnogo vremena, upozoravaju u Svetskom savetu o klimi i Ekološkom programu Ujedinjenih nacija. Prošle godine se globalna emisija uglje-dioksida u poređennju sa 2017. povećala za 1,6 odsto.
Autori izveštaja su prva tri mesta ostavili prazna, jer nijedna zemlja ne preduzima dovoljno. Na četvrtom mestu je Švedska a na petom – Maroko. Švedska je profitirala od korišćenja obnovljivih izvora energije i povoljnih vrednosti kada je reč o emisiji CO2. Maroko je na putu da za dve godine 42 odsto svojih potreba za energijom zadovolji iz obnovljivih izvora.
Nagrađuju se i namere
U kategoriji „dobri" nalaze se još Indija (11. mesto) i Evropska unija kao celina (16. mesto). EU, doduše, ima vrlo prosečne vrednosti kada je reč o emisiji štetnih gasova i energetskoj efikasnosti, ali njena klimatska politika ima dobre ocene – pre svega mere predviđene da se postognu ciljevi zaštite klime do 2030. godine kao i namera Evropske komisije da se postigne klimatski neutralno snabdevaje energijom do 2050.
„S obzirom na nazadovanje SAD kada je reč o klimatskoj politici, EU bi morala da dobije novu vodeću ulogu. Temelj za to je postavila Evropska komisija, a sada zemlje-članice, pre svega Nemačka, ne bi trebalo da se ispreče", rekao je prilikom predstavljanja izveštaja u Katovicama Štefan Zinger iz organizacije za zaštitu klime Klajmejt ekšn netvork (CAN).
Na začelju Indeksa su mnoge države G20 kao, na primer, Japan (42), Rusija (52), Kanada (54), Australija (55) i na poslednja dva mesta: SAD (59) i Saudijska Arabija (60).
Zastoj u Nemačkoj
Nemačka je uspela da se održi u sredini liste samo zahvaljujući trendu u poslednjih desetak godina, ali taj trend je zaustavljen. Hans-Jozef Fel, predsednik Enerdživoč grupe, kaže da se „Nemačka polako kreće ka začelju liste jer je fotovoltaika doživela gotovo krah, a sa energijama iz obnovljivih izvora stvari ne stoje dobro jer se zbog političkih odluka sve manje investira u elektrane sa turbinama na vetar."