Nepovratne promene klime

Uoči početka konferencije Ujedinjenih nacija o zaštiti klime koja će se održati u Peruu, u jednom izveštaju eksperata svetske organizacije upozorava se da planeti prete nepovratne klimatske promjene. Promena klime tako može da ima „ozbiljne i dalekosežne posledice po čoveka i čitave eko-sisteme“. Još uvek ima vremena da se smanjenjem ispuštanja štetnih gasova, prvenstveno ugljendioksida, spreči najgore. To je zaključak izveštaja koji su u nedelju (2.11.) objavili eksperti UN u Kopenhagenu.

Taj izveštaj nema nekih novih informacija, ali način na koji je napisan ukazuje na hitnost delovanja. On sažima i objedinjuje zaključke iz ranije objavljenih izveštaja o dokazima o klimatskim promenama, njihovim posledicama i preporukama šta treba činiti.

To je osnova na kojoj počivaju pripreme svetskih vlada za predstojeću Konferenciju o zaštiti klime koja će se održati u Peruu.

Potrebna hitna akcija

Izveštaj ne ostavlja ni traga sumnje u dokaze da zaista dolazi do zagrevanja planete što je prouzrokovano delovanjem čoveka, da sve to već sada ima opasne posledice, ali ukazuje i na mogućnost da je trend povećanja temperature već sada nezaustavljiv.

Emisija štetnih gasova mora se brzo i bitno smanjiti da bi se povećanje temperature održalo u granicama ispod dva stepena celzijusa, tvrde stručnjaci. Samo tako bi se sprečile ekstremne posledice promene klime poput oluja, kiša, suša i porasta nivoa mora.

Novi izveštaj ukazuje i na to da takve promene vode i ka nasilnim konfliktima kao i povećanju broja izbeglica. One ugrožavaju žetve i proizvodnju hrane. Ukazuje se na još jednu odlučujuću promenu eko-sistema: okeani postaju sve „kiseliji“ jer akumuliraju sve više ugljendioksida iz vazduha. To ugrožava život vodenih bića. Prema nekim scenarijima, ukoliko se ne smanji ispuštanje štetnih gasova, do kraja ovog veka prosečna temperatura na planeti mogla bi da poraste i do četiri stepena celzijusa.

Politički interesi uticali na sadržaj izveštaja

Pre nego što je izveštaj objavljen, predstavnici pojedinih vlada zahtevali su da ga „pročešljaju“. Vlade su pokušale da utiču na izbor reči koje se koriste kako bi ojačale svoje pozicije u pregovorima. Podneto je više od 2.000 komentara na prvi nacrt izveštaja.

Evropska unija tražila je da se u izveštaju preciznije navedu posledice klimatskih pregovora kako bi to poslužilo kao osnova za pregovore onih koji donose odluke na političkom nivou. Zajedno sa SAD, Unija je zahtevala da se u izveštaju naglasi da će posledice budućih klimatskih promena jače pogoditi i bogate zemlje.

SAD su tražile i da taj dokument bude jasan i onima koji se ne razumeju previše u klimatske promene. Eksperti tvrde da je upravo za države u kojima postoji velika sumnja u istinitost navoda o tim promenama bitno da se kroz grafike prikažu posledice koje bi nastale ukoliko se hitno ne reaguje.

Saudijska Arabija zatražila je da se u izveštaju spomene i da se rast prosečne temperature vazduha u godinama nakon 1998. odvija nešto sporije nego ranije. Ta zemlja je poznata po tome što ublažava tvrdnje o mogućim katastrofalnim posledicama klimatskih promena. Najveći proizvođač nafte na svetu hteo je da se u nalaz eksperata uvrste i podaci o „negativnim“ efektima mogućeg smanjenja potrošnje fosilnih goriva, poput finansijskih gubitaka za države poput Saudijske Arabije.

Konsekvence za učesnike skupa u Peruu

Nevladine organizacije poput „Grinpisa“, Svetske fondacije za prirodu (WWF) i „Džermanvoč“ smatraju da izveštaj pokazuje da još uvek nije kasno da se zaustave opasne promene. One takođe veruju da je rok da se to desi 2020. godina. Svet do te godine mora da „prebaci sklopku“ i počne u mnogo većoj meri da koristi obnovljive energije, moraju se ostvariti uštede u potrošnji i zaustaviti seča šuma.

„Ako nastavimo da se ponašamo kao do sada, onda će nam u narednoj deceniji izmaći mogućnost da se porast temperature ograniči“, upozorio je generalni sekretar UN Ban Ki Mun. Njegovo prisustvo prilikom objavljivanja izveštaja podcrtava koliku važnost tome pridaju Ujedinjene nacije.

Predstojeća Konferencija o zaštiti klime koja će se održati u Peruu trebalo bi da bude osnova da se u Parizu 2015. potpiše novi sporazum koji će naslediti Protokol iz Kjota. Rasprava oko toga koje će se rečenice pojaviti u izveštaju pokazuje da put do novog sporazuma neće biti lak.

Nekoliko podataka iz izvještaja:

- prosečna temperatura na planeti je od 1880. do 2012. godine porasla za 0,85 stepeni celzijusa

- verovatnoća da je to posledica delovanja čoveka iznosi od 95 do 100 odsto

- okeani su do sada akumulirali oko 30 odsto ugljendioksida kojeg je u atmosferu izbacilo čovečanstvo i tako je njihov stepen „kiselosti“ porastao za 26 procenata u odnosu na period pre industrijske revolucije

- skoro svi glečeri sveta se tope

- koncentracija ugljendioksida i metana je najveća u proteklih 800.000 godina

- za očekivati je da suše traju sve duže i da pojedini regioni sve češće budu pogođeni katastrofalnim poplavama

- da bi se ograničilo zagrevanje atmosfere na dva stepena celzijusa, potrebno je do 2050. smanjiti emisiju ugljendioksida za 40 do 70 odsto u odnosu na nivo iz 2010. godine