O tugo evrovizijska!

Nažalost, kao i sam evro proteklih meseci, tako je sa svojom mantrom „euro-neuro“ prošao i Rambo Amadeus, crnogorski muzičar i poeta, uprkos činjenici da su se njegova dosetljivost i originalnost dopali mnogim stalnim izveštačima sa Takmičenja za Pesmu evrovizije. Dakle, turbulentno i nesrećno.

Evrovizijski „magarac“ nije naišao ni na razumevanje „stručnog žirija“, koji je u proteklih nekoliko godina i te kako intervenisao i spašavao izvođače koje publika nije želela u finalu – a nije trebalo! U najmanju ruku je neuspeh Antonija Pušića na Eurosongu bizaran i tragikomičan. Jer bez umetnika kakav je Rambo, Evrovizija se ne bi mogla nazvati ni evropskim, evrovizijskim cirkusom, jer muzički festival odavno nije. A možda su se „stručnjaci“ osetili uvređenim, jer je legenda bivše jugoslovenske rok, njudžez scene, prestižno evrovizijsko takmičenje indirektno nazvao (N)Eurosong.

Bilo kako bilo, Rambo je kao što je i sam jednom prilikom rekao, kada su ga novinari pitali, očekuje li da će za razliku od ranijih predstavnika Crne Gore ući u finale, odgovorio: „Ne, ja ću nastaviti sa tom tradicijom.“ Da ironija bude veća, uspeh i neuspeh se ipak najviše ne praštaju na domaćem terenu. Pa su tako po „svetskom mega caru“ paljbu najviše osuli, a ko drugi, nego njegovi. A trebalo bi da mu budu zahvalni, što je uopšte pristao da svoju karijeru „umaže“ (N)evrovizijom. Jedna reč. Mikroorganizmi.

Džedvard čekali poslednju kovertu

Ali zato su svoje mesto u finalu osigurale Ruske babuške, koji očigledno nije nimalo smetalo što su svoju, očigledno opšte prihvaćenu evrovizijsku himnu „Everybody dance“ izvele oko jedan sat iza ponoći, po lokalnom vremenu. Strpljivo i smireno su otpratile i najuzbuljiviji momenat, proglašenje finalista, a zatim i do četiri ujutru odgovarale na pitanje radoznalih novinara. „Bilo je toliko prijatna atmosfera u areni, publika je bila toliko glasna da gotovo i nismo mogle da čujemo našu pesmu“, rekla je jedna od članica ruskog vokalnog sastava.

Ishodom glasanja oduševljeni su i Greta i Jonsi. Ući u finale je velika stvar, pojasnio je Jonsi, jer kada je Jonsi 2004. nastupao za Island, nije bilo polufinala. Doduše, njima je najvažnije što se pesma dopala velikom broju Evropljana. To je za njih, najveća nagrada.

Nesvakidašnje teatralan nastup veoma talentovane Rone Nišliju, umetnice sa Kosova, koja na Evroviziji u Azerbejdžanu predstavlja Albaniju, takođe je animirao gledaoce širom Evrope. A ona se nakon na konferenciji za novinare „prvih finalista“ zahvalila organizatorima Evrovizije rekavši, kako je ovo takmičenje „odlična platforma da se predstavi ono u šta verujete“.

Uprkos činjenici da je Grčka ove godine na Evroviziju poslala ono što šalje gotovo svake godine, sićušnu pevačicu energičnog glasa i „zavidnog stasa“, još jedan u nizu grčki pop-dens hit osigurao je svoje mesto u finalu 26. maja. Uostalom, Grci nikada do sada nisu ostali kratkih rukava, od kako su u evrovizijsko takmičenje uvedena polufinala.

Najneizvesnije je bilo za prošlogodišnje evrovizijske tinejdžerske zvezde Džedvard. Poslednja deseta koverta, otkrila je ko je poslednji finalista, odabran u prvoj polufinalnoj večeri. Na pitanje novinara, o čemu su razmišljali u napetim trenucima i da li je među tim mislima bila i nedoumica o tome da možda nije trebalo da promene frizuru, blizanci koji ponovo predstavljaju Irsku su odgovorili: „Au, to je zločesto pitanje. Ali dobro razmislićemo o povratku na staro u finalu.“

Među prvim finalistima, pored onih koji su to mesto osigurali na osnovu finansijskih doprinosa u organizovanju Eurosonga i prošlogodišnjih pobednika su i Rumunija, Moldavija, Mađarska, Danska i Kipar. Drugo polufinalno veče, u kojem pored ostalog učestvuju i predstavnici Srbije, BiH i Hrvatske, biće održano u četvrtak.

Autor: Jakov Leon, Baku
Odg. urednik: Nemanja Rujević