Održive kuće za 21. vek

Ova kuća u Berlinu izgrađena je kao uzor za budućnost. Zgrada bi trebalo da proizvede više energije nego što stanovnici potroše dok žive u njoj. Višak energije je namenjen za snabdevanje automobila i motorcikala na električni pogon. U praksi, ova ideja nije sasvim ispunilia očekivanja – bilo je premalo struje za elektriična vozila.

Kuće su temeljno izolovane, a velike i višeslojne staklene ploče propuštaju značajnu količinu sunčeve energije. Toplota iz vazduha koji je prošao kroz kuću greje sveži vazduh, a struja se dobija iz solarnih panoa na krovu. Ovo naselje je još od 2000. godine prava Meka za arhitekte iz celog sveta.

Ovakve kuće imaju više svetlosti i bolji kvalitet vazduha, a temperatura ostaje stalna zahvaljujući izuzetno dobroj izolaciji. Zgrade ovog tipa u Nemačkoj se zovu “pasivne kuće”, bez aktivnog grejanja. One zadovoljavaju posebno stroge kriterijume za štednju energije. Izgradnja tih kuća košta pet do šest odsto više, ali život u njima je daleko jeftiniji.

Ovaj stari soliter izgrađen je još 1968. u Frajburgu, a renoviran u 2011. godini. To je prvi put da je nekretnina pretvorena u „pasivnu zgradu“. I to uspešno – potrošnja energije za 140 stanova u ovom soliteru smanjena je za 80 odsto.

Uprava hotelskog lanca Eksplorer gradi svoje hotele po standardu „pasivnih objekata“. Tako imaju manje troškova. Zahvaljujući dobroj izolaciji, ovom hotelu na jugu Nemačke nije potrebno dodatno grejanje - čak ni zimi. Solarne ćelije na krovu proizvode veliki deo struje koja se troši u tom objektu.

Za život u ovakvo štedljivim zgradama potrebno je samo deset odsto energije u poređenju sa nekretninama iz starogradnje. Ako se „pasivne kuće“ uporede sa novogradnjom, ušteda iznosi oko četiri petine. Ovi socijalni stanovi u Finskoj su posebno dobro izolovani. Prozorska okna se sastoje od četiri paralelna staklena panoa.

Ova kuća u Filadelfiji godišnje proizvode istu količinu energije koju potroše stanari tri stambene jedinice u njoj. Takvi objekti nazivaju se „zgradama nulte energije“. Ona se uzima za primer štedljivosti u oblasti socijalnog smeštaja. Ovakve kuće garantuju da će i najsiromašniji imati sigurno snabdevanje energijom.

Prvi poslovni centar koji zadovoljava „pasivni“ standard izgrađen je u Beču. Austrija i Nemačka imaju važan intelektualni kapital u oblasti izgradnje takvih objekata, koji doprinosi smanjenju troškova i zaštiti prirodne sredine. Na svetu postoji oko 50.000 nekretnina koje zadovoljavaju tako stroga ekološka merila, a više od polovine su u Austriji i Nemačkoj.

Taj efikasni način gradnje privlači pažnju stručnjaka iz mnogih svetskih zemalja. Ovaj arhitekta objašnjava kolegama postupak renoviranja starih stambenih blokova u Frankfurtu. Grad namerava da renovira škole, obdaništa, kancelarijske zgrade i oko 80.000 gradskih stanova tehnikom koja je namenjena za izgradnju „pasivnih“ zgrada.

Nemački i kineski stručnjaci za ekološku izgradnju nekretnina pred maketom fabrike koja se gradi u Kini. Kinesko preduzeće Sajas već proizvodi prozore za zgrade bez aktivnog grejanja.

Ova zgrada u Berlinu otvorena je u leto 2013, i označena kao objekat „nulte energije.“ Drugim rečima, solarne ćelije na krovu ove zgrade isporučuju svu potrebnu energiju. Vlasnik objekta je nemačka vlada. Evropska unija planira da uvede tačno određene smernice o štednji energije za sve nekretnine čije gradnja počne posle 2019. godine , i tako drastično smanji potrošnju fosilnih goriva.